Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1

В .-Х. жсточник

Стр. 1?

живјели су, Бого мој, живјели су тако, као да нема ни Бога, ни суда, ни другога вјечног живота на ономе свијету! Ти си можда сам слушао, какве су биле некада богате куће и зграде на Стјепановој насеобини? У њиховој штали бивало је по 10 коња такових, какових не ћеш видјети нигде сада, и по 12 волова, а шта је било крава, шта друге марве и стоке, шта ране сваке врсте, не можеш ни избројати! Ту су живиле четпр газде -— Стјепанови, сва четворица такове газде, да, што год зажелиш, у њих има. А сад је тамо н>ива, и на мјесту оном, гдје су биле куће, штале, шупе плуг оре! А све је то учинила, сннко лажпа заклешва. Све ја потрвено, нестала, је и пропало; — то од вјетра, то од злих људи, то од болести, и сад од толшсог рода Стјепановн остало само двоје, — и у моју кућу тако^е долазе да просе: Нићифор убоги и Блаж разроки. Ето шта значи,, коздлан Т е гр^шникок^ 8зрншн." Дакле, за сваким грехом мора доћи и казна, раннје или доцније, ако не на овом, свнјету, оно зацјело по смрти, на другом свијету, премда често до |је она и овде још у овом животу. Никола. Да, слушао сам о н,има и знам их обоје — и Нићифора и Блажа. Но ја се не опомињем тих богатих мужика на Стјепановој насеобини. Онуфријв. 1\ако ћеш се опомињати! Ето има 20 и више година, како се покојни Василије Стјепанов криво заклео. Читајмо дал>е: Ако тм, Госноди, уповаип / иое, Е кпинаго положнлт* есн прив-кжшце ткое. Не пршдетт*. кт\ ТЕЕ'к зло, и рана нс приклижитсд т'клеси ТКОШ^: АкО ЛГГ6Л0Л1Т\ СЕОИЛГћ. ЗДП0Е г ксТ1у & тш-к, со^ранити та во вск^ пВтехт*. ткои\ г ћ. На рВка^ козл^тт*. та , да не когда

прггкнеши цј кллшгк ног8 ткок>. На лспУда и клс!лТска наст8пиши: и попереши лкд и з / и У а . Ако будеш слушао, Никола, ако се будеш уздао у Бога и чувао закон Нзегов свети, — никакво те зло не ће задесити; бићеш здрав, не ћеш знати, шта је то болесг, јер болести наше, премда не све, но, насигурно можемо рећи, већим дјелом_, долазе од неуредности, од халапљивости, од блудности. од греха. Не ћу ти говорити о тој грозној болести, што рови тјело и ломи кости грешника, који су заражени у блуду, — болести тако одвратној, да ми је и спомеиути мрско! Ако се будеш уздао у Бога, то ћеш чудом изићи здрав-читав из најопаснијих неприлика. Пе једанпут ми се догодило, да сам био у таким неприликама, да ме је једино милост божија и свети Агфео-хранитељ сачувао од смрти и велике весреће, — баш тако, као што је овде у псалму казано, да Госиод заповиједа Ан ђелима својима, да те чува|у на свима путевима твојима, и они ће те узети на руке, да не запнеш вогом за камен. Један од оваких догафаја пргшовиједа ћу ти. Давно је то било, кад је у Во.ви умро свештеник, оставивши за собом удовицукукавицу са ситном дјечицом. Нокојни наш попа, отац Андрија »Левицки — Бог му дао у рају насеља! — администрирао је у тој парохији. Оне године, на саму Пасху (Ускрс), што код нас од старина нико не памти, ударила је у једанпут ужасна мећава, и то са таким мразом^ да је страшно бпло изићи из куће у авлију или возити сена колима. Одслуживши у својој цркви јутрење покојни попАндрија зовне ме и каже: „Ето видиит, Онуфрије, морам да идем у Вољу, Само је р^аво: кобилица ми је суждребиа, а пут је завејан, — зло па шта ћу. . . Није све ни изговорио нокојник., ја сам