Bosansko-Hercegovački Istočnik
Стр. 160
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Св. 4
Народа је било до 150 душа и ако је тај дан снијег падао, инак парохијани љубомирски, испратили су свог никад незаборављеног пароха до вјечне куће и рекли му вјечна ти памјат наш добри духовни оче! Покојни Алексије Периновић парох љубомирскн, родио се у Мостару 15. марта 1827. а рукоположен за свештеника од блаженопочившег митрополита мостарског госп. Јосифа 30. јанЈара 1852. у Мостару, и додијељен на парохију љубомирску, ђе је служио св. олтар пуних 43 године. Вјечна му памјат и блажени покој души љеговој!
Јово КвргмЂ, нарох Доње Радње, котара тешањског.
рођен је 1. фебруара 1840. г. Рукоподожен је 4. и 24. јануара 1878. за ђакона и свештеника од митроподита Антима у Сарајеву. — Умро 8.
анрила 1895. године. Вјечан му и блажени покој !
Алеиса Кнежеви-в, парох шолајски — котара Котбр-вароши.
рођеп је у Шолајима 6. јула 1832. Рукоположен је за ђакона и свештениКа 13. и 14. јануара 1853. од митрополита Антииа у Траннику. Умро је 28. марта 1895. Мир пепелу његовом !
Васо ПавловиЂ, парох жљебачкп ; котара сребреничпог
рођен је 6. маја 1827. у Станаревићима, рукоположен за ђакона и свештеника 20. и 21. новембра 1846. од митрополита Игњатије I. Умро 21. марта 1895. Вјечнаја памјат! Примједба : Мала парохија Жљебац биће припојепа парохији Факовичкој, у истом котару.
поштошиш чшоцш. Све патпе старе поштоване претнлатпике и читаоце учтиво молимо да изволе обиовитп претплату иа овај лист а за ову годииу 1895. јер или се редовно шаље Источник, а оии јотп не обнављају овогодишњу претплату. Позивамо и молимо све дужнике наше. нека се пожуре да од ирошле 1894 год свој дуг иодмире а тако исто и за ову 1895 годину претплату пошаљу. На по се, обраћамо се нашем родољубивом свештенству, и српских комупалних школа као у свима српским општипама, иека се заузму око прикупљаља нових претплатника, и да нам на вријеме иретнлату достављају, како би смо могли штампарске трошкове на вријеме. и тачно исплаћивати, Уредништво и власннштво Босапско-Херцеговачког „Источника 8
Прза српска штампарија Р. Ј. Савића у Сарајеву.