Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 216

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. б

| споје дјело, ради кога је поелан иа земљу, срећно и доиршио, да је вољу оца нескога најтачније испунио, и све оно извршио и претрпео, што је ::а спасење и усрећење грешнога човека ваљало да сврпти и претрпп. Ускрс је јасан доказ, да је његова предапост, његова снојевољпа

зашто да се радујемо на данашњи дан? Наша радост је тако исто оправдана н основана, као радост ученика Христовпх. Треба да се радујемо ради себе сампх. У овом дога^ају т. ј. у ускрсу Христовом из мртвих, налазимо најјачу потврду ; да је његова наука божаиска и света, необорив доказ, да посланство његово од Бога потиче, п више сваке сумње је, као што каже апостол Павле, да је он заиста сип божји. Он је више пута наговјешћивао и ученицима и народу, да ће у трећи дан ускрснутн; али ученици нису разумјеле ове ријечи, а непријатељи његови подругљиво му довикиваху, кад је висио на крсту, и кад се борио с душом, у нади, да ће и његова слава, и његова наука с њим зајсдно леКи у гроб. Али за мало бијаше ликовање ових злочестих људи. Пророчанство нашега Спаса испунило се. Бог отац диже из гроба Христа Спаситеља, раскида везе смрти његоне, и најсвечаније иризнаје га за оданог' посланика, и за љубљеног сина својег 1 , јавно га очитује. Тим удари на све његове ријечи, на сва дјела, откривења, обећања п заповјести, једпом ријечи на сву науку његову печат истине, да је примамо и сматрамо за божанску и непогрешиву. Наша вјера, која би без ускрса Христова била празна машта и иука обмана, послпје ускрса постаје чврста непомична, паше најдубље уверење. Сад нам наука Христова, каја толико светлости у нашу таму просипа и толико утјехе пружа кроз жпвот и на самртном часу, долази истпнпта непогрешива, неисцрпан извор свјетлости, утјехе и спотсојства, из којег се према потреби можемо узнети, и жеђ за истином и блаженством утолити. У ускрсу Христовом још треба гледатп јасан доказ, да је Христос Спаситељ

смрг, Богу довољиа и угчздна жртва, те тако престају све друге жртво, губе се у очима божјим свп, ма како били скупоцени, даровп и поклони. које приносимо Богу, крај ове једииствене, чисте и свете жртве, овог беспримерног свједочанства, најпрегоревнпје љубави, најпепоколеб.л>ивије покорности вољи Бога оца. Оном је жртвом потпуно задовољена уврије^еиа правда божја, даровапо опште опроштење, успостављено помирење изме^у Бога и човјека и двери рајске опет отворене сваком човјеку. На зар да се не радујемо, што смо опет постали чеда божја, а он наш мплостив отац, чијем престолу слободно смијемо подићи очи своје. На послетку, благочестиви хришћани, ускрс Христов је најпоузданија залога, да ће мо и ми једном ускрснутп. Наш ускрс стојн у нераскидној вези са ускрсом Христовим, те као што је Христос Спаситељ ваистину ускрсао, тако ће мо и ми задста ускрснути. Једним човеком дође смрт, а другим ускрс из мртвих. Као што са Адамом сви умпремо, тако ћемо са Христом свн оживити. Каквп пам се красин пзгледи отварају у најдаљннјој будућности! Како би нам срце мучио немир при осећају на крај овога краткога земаљскога живота; како би пас страва хватала при помисли на мрачни и ледепи гроб, к којем се брзим корацима прпмичемо, и у који ћемо данас сутра доспјетп, да пије ове утјешне наде, да није ових красних изгледа. А нза ускреа Христа