Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 223

сећај креико и без престанка, да је „дан седми одмор Господу Богу твојему " (Ис. 20, 8). Исто тако секај се заповести, која ти налаже да поштујеш ода твога и матер, да нм будеш потпора у њиховој старооти. Родитељи су нам блнжи од свију ; по Божјем благослову, ми смо им обвезани, што су нас родили и увели у свет; природно је, дакле, да смо их дужни и љубити више од свију. Но шта бива на делу ? Бива и шта више врло Често, да немоћни отац код суда тражи себи заштите од самовоље синовљеве и код власти иште помоћи, да сачува и одржи оно, што му прццада. Потребно ли је говорити за оне увреде, поруге, притиске, које често сносе и подносе жалосни и јадни родитељи од своје не мање жалосне и јадне деце? Но ногледајте, много ли је такове непокорне деце, чијој би срећи други завидили?.. . Такова деца, раније ил' касније, ал' свакако, лишавају се свега евојега имања, трпе у свему нужду и честе болести, и искусе и дочекају тако исту, ако не већу, непокорност према себи од своје ј деце, какову су они указивали својим ■■ родитељима. Зашто је то тако? За то, што само Ћ благослов оца утврђује домове деце а (Сир. 3, 9). Опомињите се, драги моји, на страховиту реч Божију: г ироклет да /е, који би ружио оца свога и матер своју и (Понов. зак. 27, 16). Кад се човек усуди да подигне руку на свога оца, на ону исту крв, од које је добио живот, то шта може очекивати од њега његов ближњи? Каквих тек увреда и прцтешњења неће се решити да нанесе том блпжњем. нарочито, ако је тај ближњи човек слаб и малодушан? ... На ово пптање одговара нам збиља и јава, која нас окружава. П1та ми видимо сад? Туче, отимања, крађе, преваре, насиља и све могуће неправде, — ето од чега нарочито треба да се чувамо ! Видећи примере безбројне и најразличније пороке н преступе, ии смо се без воље прившсли к њима, сродисмо се с њпма тако, да примери милосрђа и саучешћа изгледају за нас некако необнчним, неправичним, и за то не изазивају у нама подражавања к њима. Тако је неутешан и мрачан наш живот! Сад пресуднте сами: у многом ли смо ми бољи од јудејаца, које је св. Јован Крститељ позивао ка покајању ? Као јудејци, ми сву евоју срећу полажемо у земном жнвоту, — у његовпм

приликама и уживањима. Ми као да заборављамо да је садањи земни живот само припрема за живот вечни, а по том ни блага убеђења, наших свештеника — отаца духовних, ни строги прекори и обличења њихова не помажу нам. Као јудејци, ми смо заборавили, да је спасење наше у опроштењу грехова, а за тим, слично њима, ни мало не мислимо о покајању. Но „ко вам каза да оежите од гњева, који иде " ! (Лук. 3, 7). Као јудејци, који се надаху добити спасење само за своје происхођење од Аврама, не уиотребљавајући за то никаквих старања, и ми често тешимо себе мишљу, да ће име хришћанина, које цам је дато и које на себи носнмо, сиасти нас. Не, царство Божије забадава се не даје никоме, оно се по речи Спаситеља нуди, т. ј. — добива се трудом и радом, усиљавањем; ти трудови и усиљавања морају се показивати, особито у борби са саблазнима света овога, с његовим искушењима, и у испЈњавању заповести Божијих, — једном речи, да добијемо царство Божије, ми смо дужни „ родити род достајан, покајања и . Но шта ћемо чинити, да принесемо род доетојан покајања? Верујте крепко у Бога, на Бзега једнога положите све своје наде и у ЕБега једнога тражите милости; не узносите се, не гордите се, но по речи св. апостола Павла, чините један другога ве&га од себе (Филиб. 2, 3), не пријањајте богаству века овога; по могућности уздржавајте се да ма зашто призивате име Божије — напрасне божбе и клетве; дане, који су посвећени Господу, проводите хришћански, — долазите у храм Божији ради заједничке молитве, а остали део дана одредите на дела милосрђа; родитеље своје поштујте, будите им потчињени и покорни, у старости чувајте их и пазите, а по њиховој смрти, молите се Богу о њиховом упокојењу ; поштујућу роднтеље г — бићете поелушни и према свима, који су старији од вас, а тако исто — према онима, који замењују ваше родитеље — према пастирима духовннм, начелницима, наставницима, а нарочито према земље Господару; речју, ^свима дадите тто треба, коме урок, урок, коме дан, дан, коме част, част и \ пазите н чувајте жпвот и здравље свога ближњега; по могућностн избегавајте најсаблажљи-