Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 226

Б. X ИСТОЧНИК

Св. 6

томе, да разумијеш и пошље да знадеш тума- ј чити ријечи које си слушао. Не слушај оне, који не знају шта ће затећи ноћ и донијети јутро. Свјета од њих не слушај, ма и озбиљан и како свјет био. „Јер шта ће једна сламка међу вихорове?" А кад се свалиш у дубину мора зала, каштига за грехове, не мисли да ћеш море заситити и собом зачепити његове простране чељусти. Бићеш као да се ни рађао нијеси. Помен твојега имена отишао је с тијелом на дно мора. А заслуге су ти остале као један трунак пшеничне пљеве или као мјехур воде у потоку. Немој понесавши се с безумнијем, бити смјео на ријечи и слободан дјелу, да не дође вријеме када ћеш мучати као они који одлазе у гроб 1 ) и дрктати као прут на води. Не буди као птица која лети у пругло или као риба која хита у мрежу, — не знај ући ђе је погибао. Безумни је мрежа праведника, и ко пође за њим, у љој ће се наћп. Не ће те питати ко си и одакле си; судиће те по твојим дјелима; са безумником који те је преварио једнак си пред судом; и то је зло за праведника. А пошље тога свако кајање доцкан је; извина данашњега времена не прима се. Не слушају гласа ријечи твојих, јер им је глас као г^ас лавова; запискују уши своје разлозима, да их не чују. Као безазлена овца у пустињи међу вуковииа, изгубљена из стада немарношћу иастира, тако си спућен и беснажан пред њима; а погледују на тебе као на разбојника. Глас им је као глас грома у планини од кога ти се срце по средини пара; осјећају спроводе гада се у њему гаси, као гвоздена жица стријелу грома у дубину земље. СветиЈБе су твоје у устима њиховијем као нтпћи голубова у трбуху змајину, а ти уста не отвараш; глас грла твојега не чује се као онијех што падају у бездану јаму, а осуду чекаш као они, који се за дјела смрћу казне. Пред „вјернијем" слугама, нревнјена врата, погнуте главе, погурена тијела, убијена духа, — улазиш у нутра беаглаено као јагње на заклање 3 ) као разбојника тискају те; као грјешника на смрт осуђенога не жале те. Као грјешник цркве пред вратима црквенијем, при прозору уском, кроз који не догшре свјетлост слободнога сунца, клечиш на кољенима; ') Псл. 38. 1 2 ) Исаија 53. 7. Дј. ап. УШ. 32.

сузе су твоје као капље љетне кише помијешане с градом. Зовеш к себи пријатеље у помоћ : дођите пријатељи. ради пријатељства, ради браства, ради знанства, ради крви, ради имена, ради Бога, ради вјере!— Дођите, спасите ме; глас је твој као глас змијин у дупљи запаљена у огњу дуба. Они мимопролазе, гласови су њихови весели; смију се и пјевају. Ти их дозиваш и они тебе чују. али се чине „да не виде очима својим и ушима својим да не чују п срцем својим да не разумију 3 ). Срца су њихова као станац камен; љубави немају, а Бога се не боје, јер не мпсле на смрт; тијела су њихова обузета страстима у пожудама овога свијета, а мрзошћу, која силпо хучи у душама њиховијем, заглушен им разум. Ако те испусте неколика минута, тобоже, ради здравља, или просто да се врши ред по закону, ако те тада који од њих (ма био и надзиратељ Пер!) и виде, окрећу ,.од тебе главе своје, и бјеже ти с очи. Боје се и сјени своје кад помену име твоје ма и као грјешника с презирањем и изрицањем своје осуде (Бајаги да покажу вјерност и своју кукавничку дошљедност за интерес „попи.на колача!). А кад вријеме отплате дуга прође, кгд се одужиш? — међу браћом си као овца у стаду тућијех оваца ; гањају те и руже, јер си осиромашио. На будућност, којој су ти многи (па чак и твој велики пријатељ ? иг. Ј. Г.!) по евојој лађици, отпојали оно тужно: п гкатми Еож!. гкатмн кр^пкн, катми еезсл1(ј ) ти|>1и ",— не полажу више, а знање ти ништа не цијене (зна само онај, који умије натрпати у бисаге а друго старјешина и не тражи од њега!) „Бољему се од њега нијесмо нп иадали... прорекли смо у почетку...." говоре ти многи. Него, ако си рад, да не ^ђ еш на мјесто мученија 4 ), да ти труд не буде узалуд и знање на поругу, реци безумноме: нећу те слушати безуман еи. не примам ријечи твојих. „Одговори безумнику према безумљу 1Бегову, да не мисли да је мудар" 5 ). Немој се уздати у дјела безумнога нити се уздати у његове ријечи. Бсзумник је глуи као риба, он је слаб као паучина; и ко га послуша и чинн шта н он, није бољи од њега. ЈЕБегова дјела мрска су Богу, а пошљедице њихове виновнику грке као -чемерика; и ко се с а ) Ис. гл. 6. ст. 11.; Мат. XIII, 14.; Јер V, 51. 4 ) Лука XVI, -28. ђ Прич. XXVI, 5.