Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 2&9

смањенга бпла на 180 година, какав је лотоме морао битп тдј одношај у препотоиско доба, када је цио живот обухпатао око 1000 година? Мера растојања између једног и другог узраста човечијег жикота, мора бити једнака у сваком добу његоке различите дужине. Што је живот краћи тиме је и краће доба детињства односно младости и зрелог доба; а што је живот дужи тиме морају бити дужи и осталн засебни делови његовп. Ово се примењује и на податке о добу човечијег живота, који се у Библији налазе. Данашњим даном дужина века човечијег може се одредити округлим бројем са 90 година, кад дакле данас доба детињства односно прпродне невиности и младости обухвата једну петину целога живота (т. ј. 18 година), то је докле и за доба Аврамовог исти нернод живота човечијег морао обухватити исти (т. ј. пети) део целог тадањег живота човечнјог, за време Авраамово живот човечији трајао је 180 година, по томе петина од тога износи 36 година, дакле у оно време доба детињства односно природне невиносги и младости трајало је до тих година, о чему нас уверавају и та факта, што Исак и Исав тек после тих година ступише у брачни живот; — у иериоду од потопа до зидања куле вавилонске жпвот човечијп обухватао је 500 година, пети део од тога било би 100 година, н тај део био би дакле намењен детињству односно младости; да је и то тако било уперава нас сама Виблија у којој наилазимо, да су онога доба људи обично од сто година рађали првенце своје тако на пр.: Сим је имао сто годнна, када му се родио Арфаксад. Арфаксад је имао 135 годииа, када му се родио Кајпнан. Кајннан је имао 130 годпна, када му се родио Сала, и т. д. (в. Емт. гл. 11, ст. 10—26). У допотопном 1

свету, када је век људскп овухватао 900 и више година, доба детињства и младости такође је обухватало једиу петину целога животи т. ј. око 180 и 200 година; Ситу бејаше 205 година, када му се родио Енос. Енос је имао 190 година, када му т се родио Кајинан. Кајинану бејаше 170 година, када му се родио Малелеил и т. д. (Кмт. гл. 5, ст. 6—28). На тај начин јасно нам је, да је у сваком добу бића човечијег у основи развитка живота његовог и у одношајима ме|ју узрастима његовим владао увек један и исти закон, који влада и у развитку сваког другог живота на овоме свету т. ј. што се природа спорије развија у толико јој је и живот дужи и обратно, што се природа брже развија тим пре и свртпава течај свога живота. Има шибљика и трава које за једну годину израсту у висину од једног метра, али су за то по своме склопу слабе и троише и не живе дуже од једне године. Напротив, она дрва, која се сваке године у свему непрнметно развијају, у свему су и много јача од онпх првих, те с тога и могу преживети столећа. Животиње, које се у телесном организму своме за неколико дана или седмица потпуно усаврше, живе само пет, десет или највише петнаест година; на против пак оне животиње, у којих се тек годинама усаврши потпуно телесни оргапизам њихов, преживе више деценија па и столека. Тај исти закон владао је, а и данас влада и у развитку човечијег живота. Када је дакле један по истечењу једне петине ;вога века, потпуно развијен постао, да са потпуном снагом може делати у остале четирн петине века свога; то је потребно да време зрелог делања и код осталих саразмерно буде добу развитка њиховог, дакле онај, који се развијао 200 год. тај има право на живот још 700 годпна, односно