Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 8

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Отр. 309

Ја немам ни појма колике су и какве благотворне пошљедице божјега страха, које природно долазе и овога живота и онога, који ће доћи иза гроба, а ието тако и зле на небојање. Него је мој свијет на основу најужега појма: добро јв свакомв, ко се боји Вога : „јер ја ипак знам — говори проповједник — да ће бити добро оннма који се боје Бога, који се боје лица Бзегова" 1 ); а тн ћеш ми, љубазни мој, вјеровати 1) Проп. УШ, 19.

БЕСЈЕДА, НА ЦАР. 1 Благочестиви хришЛани! Празнујућн данас сви јетли овај дан, — дан рођењанашег премилостивог цараикраља, ФранцЈосифа1. нагони нас савјест наша, да се топло и искрено помолимо Богу за онога, који нам једопринио, да послије толико вјекова муке и патње. можемо слободно ц јавно наше црквене обреде вршити у овим измученим покрајинама понбсној Босни и крпгаој Херцеговини, као што вршимо ево и данас, овом службом Божијом. Браћо, онај за кога рекох, да се вишњем Богу помолимо, скупа са свима народима простране Аустро-Угарске царевине, с' којима и ми пак, као вјернц подајници, дијелећи заједнички данашње славље и радост, иекуписмо се у овом св. храму, те узносимо топле молитве цару над царевима — Гоеподу Богу, за здравље и дуг живот нашег најмилостивијег и витешког цара и ослободитеља Франца Јосифа I.! Он је послао своју храбру војску, да нас испод нехришћанског јарма ослободи, а свемогући

и без опширнијег доказа, јер ће те најбоље увјерити на мах дјеломично саме пошљедице и једнога и другога. Дакле: Бога се бој, и заповијести његове држи, јер то је све човјеку" 2 ). За овом врлином од вјере долазе и друге. ') Тамо ХП, 13. (Наставиће се).

КРАЉ. РОБЕН-ДАП. Бог даровао је тој храброј војсци побједу, те ми сво сада слободно и јавно приносимо топле молитве у овом св. олтару — без икаква страховања и опасности, у којем су се наши стари верали по гудурама и пећинама — молећи се Богу, да Њ. Величанству дадне силу и премудрост; да Му под ноге Бзегове покори сваког непријатеља и противника његовог; молимо се Господу Богу пак, за благу, мудру, кротку и праведну управу, над потчињеним Му земљама п.народима ! А сад, кад смо све то свршили, пожелимо, покликнимо из дубине срца и душа наших: да нам таког милосттвог и витешког владара Господ Бог још много и дуго одржи на престолу Бзегову, на славу и понос Бзеговог царског дома, Његовог пространог царства, и вјерног Му народа, на многа љета. — Живио! Говорио: 6. Августа 1893. у црквп ЈелићкоТимарској. Стеван С. Поповић свештеник.

ПЕТИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЈЕРЕ. (Методички поступак у III. разреду основне школе). Пише Адам Пејић, учитељ — Бос. Петровац.

Тема. — Данас ћемо, драга дјецо, учити пети члан символа вјере. ПЈто ћемо данас учити? I. Степен. Што смо задњи сат из вјеронауке учили? (Четвртп члан символа вјере.) Прије него што вам станем даље казивати, хоћу да видим, јесте ли добро

научили четврти члан символа вЈере, што смо задњи пут учили. Како гласи дакле четврти члан символа вјере? — Каква се за нас наука садржи у четвртом члану символа вјере? — Како је Исус Христос распет, кад је Он толико добра људма чинио? — Који су важни догађаји прет-