Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 336

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

створењима. вабављао себи храпу и одело, заштићавао себе од сунчаие жеге и зимње студени, од буре, кише и ветрова, од нападаја дпвљпх зиерова, од уједаотровнпх змија и многих других прилпка и непрплика, потребно му је отширно позиавање природе и њених ствари, потребно му је многогодишње посматрање различитих појава и сила њених; потребно му је много пута поновити пажњу и опите да би могао сазнати и пронаћи на пр. сакривене изворе вода и да бп је могао имати свугде где год се настани; да би сазнао употребу и важност ватре, да обиталиште не мањкају светлошћу, али да су зато ипак сачувана од зиме и кише и других непогода, да се пронађу ору^а помоћу којих би се покретали и преносили терети, разбијала чврста тела, попили и ковали метали, зготовило камење за млево житних зрна, начиниле жице, затим, да би се уткале и од њих начинило платно а од њега одело и т. д. и т. д. Да би се подмирили сви неопходно нужни услови потреба и удобности човечијпх, нужно је врло много проналазака, које је Бог оставио разуму човечијем и упражнењу снага његових. Ми данашњим даном располажемо са безбројним благом човечијег искуства, откривења, проналазака и то сво благо насљедили смо од наших предака и користимо се њиме, ма да се нимало не потрудисмо на проналасцима његовим па и не помишљамо, како је то све скупо стало проналазаче. Али у првобитном свету свега овога није било; тада се морао човек јако трудити, да нештно дозна. — морао је на све пазити, да би могао нешто открити и пронаћи, морао је сам испитивати, да би ми и најмање допринео олакшању својих трудова. Човек није створен и послан на земљу да на њој вечито живи номадским начином

живота, у незнању као див.љи народи и у непознавању природе која га окружује, као неразумна животиња; он је створен да живп на земљи у добро уре^еној пор<->дици и друштву, да познаје природу и да влада њоме, да испитује законе, снаге и производе њене, и, да их .управља напредку и срећп свога живота. Шта би било тада са човеком п опште са првобитним човечанством, да је и онда као данас, живот човечији трајао некоиико деценија и када би 60-годишњи предак који од својих предака није ништа добио из области животног искуства и проналазака, умирао неостављајући такође нншта у насљедство својим незрелим и неискусним потомцима? . , . Прошле би хиљаде година и човек се неби одмакао од простог пастирског (номадског) стања живота, начим неби ироширио ускп круг свога искуства, небн постао разумни власник природе, него би остао слуга њених стихија и снага! Историја неких народа потвр^ује ову претпоставку; на земном шару има народа, који при садашњој дужини века човечијега будући отуђеви од опште историје човечијег живота и човечанских успеха у области знања и проналазака, у току хиљада година остају у грубом стању, у дивјаштву, у незнању и полуживотињском начину живота, а од куда то? По највише отуда, што су они у погледу познавања и урефења живота сами себи остављени, изгубивши или недобивши део насљедства из опште благајнице човечанскога искуства; а међутим, живот човечији је данашњим даном кратак, тако, да када човек доспе до оног доба ^од 3050 год.) када би се својим крепким расуђивањем најбоље могао удубити у познавање и испитивање природе, тада му се неприметно приближује доба старости,