Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 328

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

ГГријеЈјимо на друго, — на Библију. Рекли смо, да Библија напротив војску не осиорана као тијело, иоје би требало срушити, како мисли г. Хамон. Да војске и ратова бјеше од исгсони, о томе нам говори Виблија. У борбн налааимо Мојсеја, сјећамо се иреласка преко цриеиога мора. 0 Мојсеју говорићемо даље, а са/1, пр<фнмо на Мпђане. Ми^анп и Гедеоп дадоше се у борбу. Овај пошљедии има5ђаље мало војске; имађаше 300 људи, а непријатеља бијаше као скакаваца; камилама не бјеше ни броја; бјеше нх као пијеска у крај мора (Суд. 7. 12). Гедеон се није уплашпо мноштва противникова; било му је на њега напасти и то је учинио; страшна војска противничка би потучена, два цара заробљена и смакнута. То би резултат јачега и нејачега, моћнијега и слабијега. Гдје је воља Божја, ту је и побједа, Нејачи иде храброшћу на бојно поље одушевљењем и надом у Бога; јачи силом и бива побије^ен. Такав примјер имамо у вријеме цара Аса. У то вријеме, на јудејско царство напане цар Етиопљанин са безбројном војском и како се вели: са тисућу тисућа и са триста тадај убојнијех кола дошавпш до Марисе, остављајућп за собом саму пустош. У Аса не бјеше кола, а војске на пола маше. Аса се помоли Богу говорећи: „Господе, теби је све једио, помоћп јачем или нејачем; помозп нам, Господе Боже наш, јер се у тебе уздамо, и у твоје име до^осмо на ово мноштво. Господе, ти си Бог наш, не дај ца може што на те чокјек". (Друг. књиг. Днев. 14, 10—-11). Бог је послушао молитву цареву и помогао му је. Цар је разбијен и дао се у бијег с војском и мноштвом кола: сила га спасла није. На овоме реду треба се сјетити и

цара Језекиља. При њему асирски цар Сенахерим удари на Јерусалпм с безбројном војском, којој не могаше нико одупријети. IIа шта би? Једие ноћи п >сла Вог анђела који истријеби с-илу Сенахеримову. Кад је свануло впдн 185 хиљада мртвијех људп пред вратпма Јерусалима. У том чуду, заоставшом војском, ностгфен п посрамл.ен побјеже натраг. У нријеме цара Ахава, цар спрски Вен Адад, хвалећп се како пма војске више него пијеска, завојшти на Сирију, казујући да има 32 цара савезничка. Израиљци имађаху само малу сна^у да тој сили стане на супрот-на бојноме нољу и смете га у предузећу, која бјеше кадра уништити и поразити супарника. Али Бог ие оставља нејачега,већ шта више он Ахаву рече: „ие видит ли та) велши народ ? ето ја Лу ти га у руке данас дати да иознаги да сам ја Госиод". Сираци има^аху двије битке и оба нута бијаху разбијени. Вен-Адад спасе се бјегством, а војска му би прпну^ена молитп Израиљћане да их поштеде бити им поштеђеним. Тпм поразом, погибе на хиљаде људи, на чпју се силу он уздао и ослањао. Нема црте, а да из Библије не црпимо науку, примјер и живот, из Бибћије свакад и даномично из њенијех страница учимо се и црпимо науку о Божанству и моралу, истинама и религији. Читајући ту богату и не исцрпљиву књигу пуну светиње, и прелиставајући је не ријетко, заустазићемо се и на ономе реду код Мојсеја, воЈје народнога у обећану земљу, а сјетићемо га се не мало важнијим историјским фактом, када оно држаше издигнуте руке небу. Какав нам значај ка.зу ју ти моменти, знаће погодити библијски зналац као и губитак борбе са спуштенијем рукама.