Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 118

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4

да једем, — тако се и олади јело у донцу, за то што хоћу без прекидања да свршим ово или оно. Код куће такође ме зову унуци на ручак, а ја тешем, бушим, и по неколико пута долазе и зову ме, јер никако не могу да се отргнем од рада. А кад се почну пчеле на кованлуку ројити, до^е кошење сена, жетва, — сасвим и заборавим јело, одјутра до мрака радим, знојим се, па ни умора сасвнм не осећам, — тако је код сваког рада, ако га с вољом радиш. — Ја не могу да видим лењог човека. Пази га само, како иде с ноге на ногу, гега се све, кад се вата за с.икиру пл>ује у дланове, или за косу или друго што, како уздише, јауче, — мени се одмах смучи. Ја стар па не знам да идем полако, ја све трчим, тако ми је нарав. Ту живахност волем и код других и не могу да гледам човека млакоњу, не могу га гледати како једе, једе хоће-неће, лењо се лаћа рада, и обзире се, — не гледили ко на њега, а како види да га нико не гледи, стане, наслони се на мотику, косу и готов је тако цео дан стајати. И мени изгледа да такове лењивце Господ Бог не љуби. Како нам је мило погледати на неуморну радилицу пчелу, а немило видити лењу гусеницу — мукташицу; тако исто и Господ Бог с л.убавл.у гледа на човека радина, на брзи и ваљани рад његов, а одвраћа лице

своје од лењивца и мукташа. За то лењивци, ладолежи и мукташи падају често у невољу, у нужду и сиромаштво. Бог их казни за лењост њихову. Никола. То све зависи од тога, како родитељи васпитају децу своју. Кад су отац и мати ленштине, — така су п деца њихова, а у родитеља радени, радена и деца. Онуфрије. Истина је! Не треба свакако заборавити и то, да, као што се каже, боље је и не лаћати се посла, па га оставити, а кад почнеш радити — ради. Приповедаћу ти о једном мом раденику, од каквог је рода био, какву је имао нарав, и шта је после с њим било. Звао се Матија Тупић. Никола. Није ли то онај црни, што је пшао за вас у Лавов да пазари ? Онуфрије. Он главом. Има пет година како се оженио из Воље и отпочео газдовати. Но какав је био у почетку ; нико не би веровао, да је тако постао газда. Тако ти је био лењ, да му пара није било; — много би имао о њему приповедати, — о том Матији, но сад немам времена; други ћу ти пут све потанко приповедати, да би разумио и појмио, како се од ленштине начинио такав раденик, да би му ја дао у руке сво имање моје и уздао бих се у њега сасвим. е се).

Веседе о Молитви Господљој. За народ превео Григорије А. НиколиЋ, евештеник у Митровици. Беседа III. 0 првом прошењу молитве Господње. Призвавши Оца нашег небескога речима: Отче наш^к, иж( еси на некескхт^, ми даље изговарамо ирво прошење молитве Господње ; да сватитса 1ша Твое. Српеки те речи гласе

овако: „Оче наш Небески! Нека се свети име Твоје, или : учини, да би се светило име Твоје !" Свакако име Вожје је само по себи свето (Лук. 1, 49), као што је Бог свет, но се може још да свети међу нама — људима, то јест може да се открије међу нама вечна светост Бозкја.