Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 134

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4

На пољу пак милина је било внђети мушко и женско у својо1 народној ношњи, гђе колом окрећс, а нјесмом попијева и радује се, што ће имати гђе долазити и заједничке молитве Творцу узносити!

До 5 сати по пола дана веселило се : играло и пјевало у најљепшем реду — а онда се кренуло кућама, носећи ту свечаност у дугој успомени ! Дервента, у декембру 1895. к. с. п.

X и м н а Срп. правосл. црк.-пјевачко друштво „Соко" у Требињу.

Руке амо, српски синци, Хајд' у коло, трудбеници! Загрљени — запјевајмо, Српску славу освјештајмо, Нек свако зна: Да Српству сја! Журно, браћо, 'од'те амо, Српску славу да пјевамо! Нек Бог српски на нас гледа Сунце јарко нек не седа, Нек Српству сја Док траје дна ! Јзос. Детровац.

Појмо браћо, српски тићи, Појмо, дјецо Југовићи Појмо Богу и олтару, Појмо Србу осветару : „Живио крин Див — Србин!" Појмо слози љубави, Појмо наду — цвјет убави ! Појмо славу нашег рода, Китила га цвјет — слобода ! Појмо сложно, хој ! К'о пчелица рој. . .

Појмо, док нам крвца врије, Док нас пламен српства грије, —■ . . . Појмо браћо и пјевајмо: „Бог да живи Српство елавно". Пјесмом сложно, хој !

У србински рој.

Појмо браћо, — Бог нас прати, Сложно ваља запјевати: „Плакали смо доста веће, А сад појмо пјесме среће, Нек свако зна : Да Српство сја!" Богд. Р. Милановић-Краишник.

А о У 11. 12,13 и 14. броју вршачког „Српства" од ове године штампани су чланци, који црним бојама илуетрирају наше срп.-правосл. босанско свештенство. Ја тијех дописа нијесам читао, али ћу ипак бити слободан путем нашег духовног часописа „Б.-Х. Источника" изјавити, да ствар не стоји у оноликој мјери, и да ми у нашој домовини збил>ам имамо таковијех свештеника, којима се поносити можемо. Наше проте и надзиратељи већином су људи ваљани и свијесни своје дужности; а и међу парохијалним свештенством има их, који за узор добријех и родољубивијех пастира служе. Нећу тајити, да има некијех, који свој посао радити незнају, има их, који су и иначе, као људи, у гријеху, има немарнијех, има зубатих и немирна духа, има који се опијају и који туђ посао узбијају; но тијех је незнатна мањина. У 250 наших свештеника, број таковије једва је 20. а у највишој мјери 30. и ти су од стране духовне власти опоменути, укорени, новчано, у корист свештено-удовичког Фонда, кажњени, подјепити-

и с. мију и одлучење стављени, а неки је и премјештен био с парохије. Има их и суспендованијех ! „У свакоме житу има кукоља", па тако и међу свештенством нађе се људи, који по својим тјелесним слабостима и манама кад-кад погријеше, но такви и пате за то. Зло је свако за осуду и ни један преступ не остаје не кажњен ; но на кукавном свештенству то свако примјети, јер је „вид^кло св^кта". Ако евојим добрим дјелима свијетли, види га свако, ако ли каквим хрђавпм дјелом и примјером послужи, ето се и то види. Дакле, дозволићу, да има једна десетина свештеника, који су за осуду и којима се приговорити може, а остали су чесни и поштени — хвале, а никако прекора инападања, вриједни. Оној браћи, свештеницима, који су у гријеху, имао би братски и пријатељски препоручити : 1) да своје дужности гледају, а нетичу их се ни странке ни политика. „Свештенику олтар, предстојнику кошар , а трговцу кантар ; сваком своје п за свој посао сваки има да одговара.