Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 106

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4

терет и тим је тежи сваки нови напор да га одрзкимо. Свештеник није дужан употребљавати ништа вештачкога зарад своје олакшице ; од њега се захтева непрестани напор душе; он не може себи допустити да сиђе с висине свога позива и да се спусти у област нижих тежња и мисли, него свагда мора бити на висини свога иозива. Из олтара иде он на амвон, с амвона у школу, из школе ка постељи болесника, одатле долази к својим научним радовима, с тиме, да плодове тих радова опет обрати на корист своје пастве у храму, у школи, у појединим домовима; сав живот и сваки дан, сваки тренутак тог живота мисао му се окреће около узвишених духовних предмета. С једне стране, то је велико преимућство, с друге — тешко искушење; јер при таковом стању духа неопходно је без престанка бдити над собом и чувати се, да се не изроди угушење и отушвење духовних сила, да се унутарњи огањ не угаси и дар Божји да се не покаже мртвим у њему. Као главна средства за одржање у себи тог жара душе или, што је то исто, за погревање у себи дара Божјега, добивенога епископским рукоположењем, служиће му читање св. Писма размишљање о религиозним предметима и молитава. 2. 0 читању Св. Писма и религиозним размишљанима пастира. Ништа се у религиозном образовању пастира по важности и значењу за његов живот не може упоредити са савршеним и срдачним знањем Билбије. Ако се свештеник обраћа Библији свагда само ради једниих имних интереса, с намером, на пример, да нађе тему за поуку или потврду за одређену богословеку истину, то таквим једностраним одношајем к речи Божјој лишава своју духовну природу њене природне хране. Пријатно је срести свештеника, који би усвојио себи Писмо не умом само, него и срцем, који би се у једно те исто време питао маном Речи Божје и који би се учио мудрости вишој, но мудрости учених. Добро чине они свештеници, који сваки дан прочитавају извесни одељак Библије, руководећи се при томе неким планом. При читању Библије с побожном цељи, т. ј. зарад питања срца божанственим учењем, не треба да се предаје умом у царство обстрактних теорија, да тражи у Билбији

шта необично и непознато, него је просто потребно да се стара дознати, како Бог говори души у својој Речи. Наша размишл>ања треба да буду, што је могуће, проста; ми смо дужни ограничити се срдачним примањем божанствене истине, побожном пажњом гласу Божјем. Сваки пут кад приступамо таковом читању Библије, дужни смо ми да се старамо тражити у њој Онога, који је благоволео открити Себе у њој, — Бога, као Искупител.а; и ако шта више прочитамо мало, него се то читање сједињава са жарком жељом проницати све више и више у самоткривење Богау Хрисгу. „Изт* неги>же ксако цтчестко на некескхт* и на зшли њшн $( тса : Дд ддст г ћ. вал^ 110 когатств^ слави скоед си/кмо утвердитис/Л Д8\"олгк его во внбт^шгклгћ. челов'кц'к : Ешлнтнса ХристВ в'крок> в г к серца ваша; в'н лнжвн вкоренени и шсновани : Да воз<иожете раЗбл^ти со св^клш сватњии, что ширата и долгота и глбкина н висота. Разбл^ти же прес1гкк>ш,8к> раз8лгк лкжовк Христов8, да исполнитса во всако исполненп ЕожЈе" (Ерес. Ш, 15 -19). Тим начином, свештеник, испитујући непроменљиви губитак својих духовних сила, и средстава, неопходно је дужан имати стално обновљење изгубл.енога и божанственога извора, да увек стоји на висини потреба своје службз. Употребљавајући упоређења из свакидашњег живота, могуће је казати, да као што човек раденик осећа потребу у већој количини хране, него сваки други, тако и пастир више осећа, потребу у духовној храни; њему је неопходно особито стално оживљење, допуњавање и појачање духовних сила. Као друго средство за таково појачање духовних сила пастира служи мишљење о Богу. Средство то припада броју најнеобичнијнх и мало употребљаваних, јер већина људи не само није позната са његовим благотворним утецајем на душу, него шта више нема правилнога појма о њему. И ово незнање је једно од главних узрока недостатка побожности у људима. К молитви приступају људи већином или случајно, по изазвању каквих .спољашних околности, или по навици, следећи утрђеном поретку. Но ако се ми свесно и с осјећајем односимо к делу молитве, то ће светлост благодати озарити и загрејати наше унутарње биће; свршила се молитва, и озарење је ишчезло, и ми опет тонемо у обично стање душевне сушице, хлад-