Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 174

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 5

Машо Врбица, начелници Босне и Херцеговине и друге угледне личности, а од свештенства с амо бањалучки Прототрезвитер Вид Ковачевић и млади невесињски свештеник Говедарица, кога је ЕБегово Високопреосвештенство Митрополит СераФим извољело у Пешти одликовати црвеним појасом. Митрополити и неки 04 депутпраца предвођени нашим дичиим окрузкником Бароном Молинаријем, били су 25. Априла на ауденцији код Бзегова Величанства, а 26. у 3 сата по подне на обједу дворском. На изложбеном простору има око 240 разних зграда, од којих се одликују угарски павиљони: старина, умјетности, вјештина и домаће индустрије: онда је на реду хрватско-славонски павилон, у коме су излозкене старине из Фрушкогорских манастира, па онда ће сваком запети за око босанско-херцеговачка изложба : минерала, ручних радова, слика, технички радова, цртарија, папира, књижевних дјела, збирке радова за умјетност, свилене тканине, посуђа, радова централне зеничке казнионе, творнице сафуна, дионичког друштва, творницапива, вина, гајтана, излог Браће Векића, збирка разног пољског и вртларског сјемења, воћа, ракија и пекмеза, пчеларске подрумске и мљекарске справе, разне врсти дувана, разне ношње људи у земљи, излог дрва, животиња, риба итд. итд. *) *) Фронт главног босанско-херцеговачког павиљона заузет је дућанима, у којима се продају равне кујунџиске итвари, платно, ћилими, посуђе бакарно, земљано и т. д. ГГосјетиоц пештанске изложбе има много видити, а има се и чему дивити. Занимљиво је погледати, зграде старог историчног села, па онда стари Будим (Оз ВпЗауаг), у коме је подигнута красна џамија за мухамеданце, старе куће са мушебацима и дућанима. У овом дијелу изложбе,

Нека је и на овом мјесту изречена усрдна и велика хвала Његовој преузвишености Министру Калају и нашој високој земаљској влади, који су са овом и овако лијепо удешенои изложбом босанско-херцеговачких производа и умјетности извољели и страном свијету показати, да и ми знамо радити и да смо за 17 година сретне управе учинили лијеп корак у просвјети и култури. Тако је било досад, а одсад се можемо надати и бољему. рекао би човјек да је у чисто турском једном мјесту, с тога се наши људи задржавају најрадије тамо. Поред свега тога, има разних мјеста од којих се човјек не може да отргне, мјеста за забаву, као: театар, велики циркус, башче са разним животињама, африканцима и кинезима, подземна жељезница, луфтбалон пењући се у вис 600 метара и возећи 14 особа, вожња цо језеру, опера, орфејум, велике гостионе и каФане са разном земаљском ношњом женскадије, добрим јелом и пићем и т. д. У једном повећем здању до изложбе, смјештена је слика Мункарева, која приказује долазак Маџара у ове земље са њиховијем војсковођом Арпадом. Вјештак је радио на тој слици пунијех 14. година и човјек се томе дјелу доиста дивити мора. Ко год оде у Пешту неби требао пропустити, а да не види то скупоцијено умјетничко исторично дјело. Пештаје друга престоница Аустро-угарске Монархије. Броји око 600.000 душа. Сама та варош има 1486 улица. Сва је испр^плетена електричним и коњским трамвајима. Главне су јој улице : Андрашијев трг, Еерепешер, Деакова и Гизела улица и Франц ЈозеФ Кеј. Од силнијех Фијакера и свјетске гунгуле да ти уши заглуши. Фијакерџије су дипломирани и врло вјешти људи у свом занату, а друкчије неби ни смјемо бити у толиком метежу. Подземна железница стала је 3'/ 2 милијуна Форинти. Има 7 штација и на свакој су подигнуте по 2 порцеланске зграде за улаз и излаз, Разумије се да је невјешту тешко ваћи се у тако једном већем свјетском мјесту. Говори се маџарски и њемачки. а по ђешто и ерпски и румунски. Пешту и Будим раздваја Дунав, па коме има величанствен мост, а за нрелаз служе и друга два моста и дамшиФИ. У Будиму је краљевски дворац, а сад се зида и епископска резиденција. Уредник овога листа имао је част посјетити Његову Светост Патријарха српеког Георгију Бранковића и Епископа Мађаревића, Текелијанум и српску пештанску цркву. То је све, што се могло за 6 дана боравка онамо видити и сазнати.

Божанско (Поезија ; Било је тамо — гдје вјечна радост сја на исплаканом оку овога свијета. — Било је тамо — гдје је сваком — праведном створењу — мјесто приправљено Било је у дивном небеском перивоју, кога називамо — рај. У вријеме кад су херувими, пред пријестолом Вишњег — појали јутрењу пјесму одлучи се један ађео — по свршетку те пјесме

цтшјеће. прози). — и пође рајеком стазицом која је водила до врата рајских . . . Отвори златна врата — погледа доле на земљу. — — Око му ороси суза, која се скотрља низ сјајно анђелско лице —- и потону доле кроз свемир .... „Па хајде сузо — проговори анђео — тамо си и стечена!"