Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 143

то примешање може бити предупређено само молитвом и јаком духовиом пажњом. Молитва је неопходна ради одржања еебе на вишем степену духовнога знања и гледања, која нам се често измакну, ради исцелења рана самол.убл>а и нижих осећања, ради оживљења наше пажње, ради одстрањења нападаја, који нам увек грозе од стране дености, лакомислености, безбрижности и тромости, духовне гордости, проповедничке таштине и зависти. Молитва је, дал.е, неопхода пастиру ради истинитога разумевања Речи Божје. Тома Кампијски у свом „подражавању Христу" црта Господа како говори : „Ја сам онај, који подиже смирени и проети ум и неочекивано меће у њега таково примање вечне истине, каково не може бити и постигнуто наукама целога живота. Ја не учим без забуне мшења, без раскошноети похвала, без препирке, у којима се труде више о победи, него ли о истини. Ја учим презирати зем 1Љско и тежити к небу ; гнушати се од телесних и временитих наслада, мислити о духовним и вечним; презирати почасти и подносити саблазни; полагати све наде и уздања на Мене и више евега, што је на небу и на земљи, љубити Мене жарком љубављу. Кроз ту вишу љубав к Мени неки су били испуњени божанственога знчња и навештаваху истине, које су биле више граница човечјега разумевања; и таковим начином, презирајући себе, они нађоше онај свет, ка којему их не могаше довести најдубља истраживања њиховог сопственог ума"*). Но приведене речи нису ништа друго, него одјек речи св. Писма : „И сјлгк раз^и-келп*., гако позна^олгк его, аи^е запок-кдн его соелнјддшт *.". „ Есакт * лкжаи от г к Еогд (ШКДЕ1ГК естк и знаетт^ Еога." Пут ка божанственом познању и тумачењу Речи Божје јесте љубав, која разгања маглуштине страсти, расв тљује и чисти силе ума и даје дубину духовном погледу. Ко приступа тумачењу Речи Божје, не призивајући Бога да га научи и упути Духом Светим, тај Га жалости ; и не мора се очекивати откривења истине од човека, који се сам у себи узда да се лати дела, које надмашује његове способности, Без помоћи Божје тешко се уздати на достижење познања Духа Божјега у Откривењу. Учени пастири кад што се не брину о тој вишој помоћи ; но духовна истина не може бити *) Кљ. III, гл 43.

добивена чисто научним методима, и сваки, који зкели да завлада њом, дужан је бити непосредно научен од Самога Христа, који више открива Себе човеку молитвенога расположења, него ономе, који расположе целокупним оружјем знања. Ово је речено не с намером понижења учености. Историја цркве даје нам много примера мужева простих, необразованих, но који су завладали дубоким разумевањем Св. Писма; дела њихова, може бити, не одликују се спол.ашњим сјајем учености и шта више страдају кад што саврше ним незнањем човечје мудрости, но за то садрже у себи толико поучне силе, толико светлости, помазања и небеске мудрости, што надмашује човечји разум, да ће на увек остати неисказаним изворима религиознога одушевљења и духовне хране зарад потомства. Пастир, најпосле, мора се молити Богу, као посредник између Бога и своје пастве, јер он ће одговорити за поверено му стадо. Св. Апостол Павле без престанка молио се Богу за оне, које 1*е он обратио ка Христу. „Захваљујем Богу својему кад се год опоменем вас, свагда у свакој молитви својој за све вас с радошћу молећи се", писаше он Филипл.анима, и даље : „и за то се молим Богу, да љубав ваша још више и више изобилује у разуму и у свакој вољи, да кушате шта је боље, да будете чисти и без спотицања на дан Христов." (Филбљ. I, 3. 4. 9. 10). И ако пастир правилно појми евоје дело, он не ће занемарити то ередство, — молитву Духу Светоме, који један само саопштава силу и радиност истини. Мора се споменути, да је молитва на самом делу корисна, да је она духовна сила, да се њом постизава оно. о чему ми молимо. Христос је примио молитву слепога од рођења и исцелио га ; Он је услишао молитву сотника и Јајира и одговорио је на сталну молитву жене Хананејке. Премда све, што ми молимо, не добијамо, као што је то било, на пр. с молитвом ап. Павла, који је молио о избављељу свом од жалости у телу, тим не мање свака молитва бива услишана од Бога и удоетојава се одговора. Предсмртна молитва Спаситеља у Гетсиманском врту била је уелишана од Бога и удостојена је одговора, ма да и не таковога, каквог је очекивала човечја природа Господа. и речи Спаситеља: „шкаче не гакоже азт*. но гакоже тм," изражавају истинити дух хришћанске молитве, — дух покорне синове преданости Богу, која