Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1

в.-х. иеточник

Стр. 11

хвале. Дар брзо устаде и с чуђељем говори онима, који га окружаваху: Пе бацисмо ли три човјека свезама у огањ ? И ено, ја видим четири човјека одријешена, гдје ходе т сред огња п није и.ч нигита; и четвртога као да је еин Ђожји (Дал. III., 24 и 25.) Послије тога Навуходоносор нриђе ка пећи и рече: Седраше, Мисаше и Авденаго, изиђите одатле! Они изађоше из средине огња. Ни једна им влас на глави не бјеше опал.ена, одијело им остаде читаво, шта више, ни задаха од огња не бјеше на њима. Норажен таквим чудним спасењет од огња трију отрока, Навуходоносор прослави Бога Израиљева кликнувши: да је благословен Ђог Седрахов, Мисахов и Авденагов, који иосла анђела свога и избави слуге сво/с, који се у Њега поуздаше и не иослушаше. за-аовијести цареве и дадогие тјелеса своја, да ме би служили нити се тклонили другом богу, осим

свога бога (III., 28.) Послије овога цар објави по цијелом царству, да ће бити сваки кажњен, који 6и се усудио похулити на Вога Ј/дејскога. Ево вам, браћо, свештене приповијетке о тврдоћн вјере и непоколебимој надежди у истинитога Бога три отрока — Анани1е, Азарије и Мисаила. 0 Данилу пророку говорићу вам ако Вог да у недјељу, што иде. А сада и ми с Навуходоносором прославимо (Јвевишњега Бога: Знаци Његови како су велики и чудеса Његова како су силна! Царство је његово — царство вјечно и власт његова од кољена до кољена. (111., 3.) Амин. У Митровици, 1835. Нрерадно: Григорије А. Николић, свештеник.

Бесједа у недељу светих отац&. (О Данилу пророку)

Прошле недеље сам вам, љубезни моти, у беседи својој приповедио о томе, каквом велпком вером и непоколебимом надеждом у Бога прославише се три отрока јеврејска — Ананија Азарија и Мисанло. Сад хоћу да вам приповедам браћо, о св. Данилу пророку, и о таковом истом неустрашимом подвигу његовом, и о таквој непоколебивој вери у истинитога Бога, каквЈМ се прославише! три отрока јеврејска — Ананија Азарија и Мисаило. Са мудрости своје, за јасно тумачење снова цару Навуходоносору, Данил беше узвишен впше свију управител>а. И при прејемницима Навуходоносоровим, кад царством његовим завладаше други народи и јудеји подпадоше под нову власт ; Данил остаде у броју главних велможа државе. Пови цар Дарије тако је заволео Данила и тако му се поверовао, да га хтеде учлнити сво]им насљедником — главом свију својих поданика. Зазорно беше осталим завидљивии дворјанима, да еасвим туђинац-човек, неки заробљени јудејац, буде потпуни господар и њима самима, и подчињеним њима народима. И ето, они решише, по што по то убити Данила, У почетку

почеше га клеветати, но цар им ништа не поверова, видећи, да је Данило у свему праведан, и да су му сва дела ваљана и одлична. Тада непријатељи прпбегоше лукавству. Они знадоше, да се Данило три пут на дан моли Богу, знадоше, да се он неће ни зашто на свету, не пазећи на никакве препреке, одрећи од те свете дужности, — и ево наговорише цара они, под предлогом одавања му више части, да изда указ, да нико од поданика,.у току од тридесет дана, не сме да се обраћа ни са какве нужде ни боговима, ни људима, него само једноме цару, пошто он тако рећи може све учннити за свакога поданика; а ко наруши ту заповесг, тај ће бити бачен у јаму лавова. Цар се не домишљаше да је то била варка против Данила, и како је био незнабожац, не клањајући се жстинптоме Богу, то ее и даде преварити лукавим предлогом својих дворјана, и заиста подпише так;<в указ. Данил знађаше о тој царској зановести, но не промену свог светог обичаја и не престаје савнјатн колена пред Богом, једним истинитим. Непријатељи његови не пропустише о томе јавити одмах госнодару, и захтеваху, да се Данидо по