Bosansko-Hercegovački Istočnik
Св. 1
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Стр. 17
удостојим љегове очинске љубави уз подпуну промјену својих мишљеЈБа и свога понашања. Таман такве одлуке, драга браћо моја, прихваћа скрушени грјешник, који озбиљно омјера на то, да постане блажен. Он се незадовољава да горко жали за својим стањем или да тежи само за побољшавањем, а да не метне сам руку на посао. Он непровађа своје вријеме у некорисном двоумљењу или у опасној неодлучности, Мој живот, вели он, иде све више крају, те може изненада докончати. Смрт, суд вјечни и вјечност, све ми се више приближује; могу ме напасти кад се и ненадам. Неморам ли се пожурити, да спасем душу своју? Неморам ли радити, док је дана, прије но дође дрна ноћ, јер тада неможе нико радити? Ето пута, да се избјегне од пропасти. Неморам ли се који часак предомншљати, да ударим овим путем? Живот и смрт, благослов и проклество — предамном су. Још могу изабрати једно или друго. Ко зна, хоћу ли бити још једном у стању, да тако учиним, ако сада сумњам. Ако ми је тешко сада савладати страсти моје, оканути се злих навика и друштва, поболшати свој порочни живот: неће ли ми сваким даном унапријед бити теже? Неће ли бити моје ропство увјек окорјелије, моја наклоноет злу увјек већа, и моја дијела душа увјек покваренија и моје поболшавање дакле увјегс немогућније. Нећу ли на тај начин трпати грлјех на гријех,
казну на казну и најпослије остати лишен сваке наде на бу^ућност? Не! данас будући да још чујем глас Господњи, будући да ми се још пружа милост, од данас ћу сљедити за тим милим гласом и божанску ћу милост озбиљно потражити, која ме учинити може једино блаженим. Одлука је готова, и мислнм, да ме несмије ништа пре. приј ечити, да ј у изведем. Устаћу и идем оц у мој ему, од ког сам далеко удаљен, чију сам наклоност и милост на тако непромишљен начин изгубио. Пашћу ничице пред Његово уврјеђено величанство, признаћу своја злочинства и замолићу га скрушеним и разгруханим срцем за опрогате ње; одрећусе свечано свих гријеха и посветити|тијелом и душом служби Божијој и добродјетељи. Ако сам се досад отео од Његове праведне и благе управе, одселе ће ми служити на моју част и на моје задовољство, да га слушам и да испуњујем дужности вјерног подврженика у Његовом царству. Ако сам досад управљао свој живот по страстима свога тијела и наопаким начелима људи овога свијета, биће ми сада закон превишњег јединп непромјењиви смјер живота. Ако сам се досал, старао за евоје тијело и за своје земаљско благостање, одселе ће бити моја душа и моја срећа у будућем евијету посљедњи циљ свих мојих трудова. Помоћ, коју је Бог обећао праведним, користиће и мојој слабости. (Свршиће се.)
Размишљање или умно виђење Превео: Мар. С. Поповић, парох. (Свршетак.)
VIII. У Недјељу. I. Шта је мука? Пази, која је ствар мука? — Мука је једн.о тужно мјесто, |је се зли скупљају, а добри одвајају. Слушај даље и пази добро! За то како се трудише осуђеници свим силама и свнм чувствима, да разгњеве Бога, тако ће и мучени бити
својим чувствима и
страшно са свима силама. . . . Очи ће се много мучпти од страшног гледања ^авољег — од ших ће многи врло страшни и зли изгледати; мучиће се од ватре и таме, гледајући друге, који су осуђени на те муке. Уши неће чути ншсада ништа друго осип плач, кукање, уздах, шкргутање зуба хулу и проклњпања.