Bosansko-Hercegovački Istočnik

Отр. 2Н

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

. ©во. пет стотина годии.п . мис.јнм .. да би .«увашно било, дочим то већ свако од вас зна, Па, пропуштајући то редање и црне дане из минулог _живота српског, преЛазим еМо на то, да вам штб год прозбојЈим о некадашњој слави српскбј, о цару Душану и његовом сИну Урошу, иа да вам послије што опШирније прозборим о -овоме тужноме Видок-дан-у и ономе'часу ; , кад су два цара мејдан дпјелила на бојном И-о.^.у са бритЕшјем сабљама," . - : ■ С игурно сте сваки оД ши' слушаЛи гусме и сриског ијевача и његбве 'ијесие кптњаете, па слушајући њих, слуШаЛисте П СтаЊе ерпског н милог Народа, је.р у њима 'је иЗвеДено све, што сваки Србнн треба- Да зиа" о ^својој ■ прошлоСти, т, ; ј. о стпрбм вакту и земану. 1 ? "'-Л Те је пјес!ге српски - ум казУМо^ а срибка уста у склад доводила, а језИк' и грло срнско пјевало. То је прешло с- о'ца на синау еа стлркјега на млађе, те се и данас продужава, тпг ке се продужавати , док је Д/рбииа ,1{ ..срнрког имена. Од прилике прпје 600 година српска је држава била највећа н најбогатија, јер тада је у њој царевао паш српски цар Душан пли Стеван, о коме сте ви слушали, мили мојн, у пјесмама. Он је 'Јако био силан, да је коенуо био на Цариград, да га освоји, али на жалост цијеле српске државе, он умрије на- путу, а војска се врати натраг у Србију. На његово мјесто дође Урош, млађи еин н>егов, али како он бијаше јот дијете, то је Душан био препоручио и заклео, да државбм управља мјесто Уроша краљ Вукашин, крШтени кум Урошев, и то за 7 глднна, а 8. године да преда царство Урошу. 0 томе нам вели једна наша пјесма, како-.је Душан молио Вукашина: Ц.чруј куме за-седам година, Осме подај мојему У^рошу. Али забадава, браћо, ироклети Вукашин иије хтио иснунити молбу свога на умору кума, него стане сам владати, па шта више он убије Урсчпа. у лову, и наша света православна цркра прими Уроша као светитеља. Поелије тога и Вукашина убије његов слуга, и теко се обиетини она наша лијена послови ца : „Убипа убијен буде- . ■ .Иза Вукашина дође иа царевину наш че г стити Дазо или кнез Лазар, који се ожени Ми-

лицом, мјезимицом. силн.огл старине Југа Богдана милом секом девет Јутавића, _ј.ер; Мплица „бјсше Лазн суђеница". . 1 Држава ..српска за Јвегове владе оцет бјеше олавиа, ; .али- не,. брате, за дуго, јер нроклети непријат.ел> н,е могаше гледати,. да сија крст под мјесецом, ,те због тога. турски ..цар Мурат окуии грдну војску, а како- .књцга вели, било је ;ШУ-(КК> војнцка, те се крсне на (,'рбију, утабори се на Косову крај Уитнице и иозове кцеза ДаЗара да му ца мејдан изађе,. а ево како га .ј.е П<)ј№!10 •, >;,! -.. - V Царе Дазо од Сррије- главо! , - Нит! је> било, пити .може. бдгш: ,, ,. Једна аем.ва, а два господара, Једна раја, два арача даје. Већб нга љи арач од зема.>ва " - ГИалзИ арач бд седам година ' ; И кл>учеве од евијех градова : - Ако ли ми ;го послати не. ћеш, -> ... А ти хајде. на нрље Косово, Да сабљнма царство дијелимо. Кад је то Лазар чуо, договори се са својијем војводима и крене се на Косово са 100.000 војника и. ту се он утабори П.оред цара Мурата. У исто доба, на несрећу нашу, ,завади се Милош Обилић и Вук Бранковић. Вук је завидио Милошу, што је он био бољи јунак и што су га се непријатељи впше бојали. Ту неелогу потпали несретна жена Вукова, јер она иазва Милоша Кобилићем. ' Кад је чуо Милош, што мујерекла Вуковица, он плане као огањ живи, позове Вука па мејдан, па га избацп из седла, али га не хтједе погубити, него му поклонн живот. Вук да би се за ово осветио, оде цару Лази и облаже Милоша, говорећи, да ће Милош издати српску војску Мурату. Ова вијест потреее Лазара пз дна дуин-. те када је било таман у очи Видбв-Дана, Лазар Скупи све своје војводе у свој' шатор на славу, јср Лазо је славио пророка Амоса, као Своје крсно име, а тај Амбе паДгГ свакетбдине управо на данашњи дан. Тако Нред свомТоспоДом устане наш свијетли Ц.-ф Лазб и ирекори Милоша, говорећи : ; 3драв Милоше, вјеро и невјеро! " • Тјрва вјеро, по*гоња невјеро.' '.. . - - \ . Сјутра ћеш ме издат' на Косову.