Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 346

Св. 9

Какови су и колики ли су! Да видите Лавру Студеницу Недалеко од Новог Пазара; Да видите Ђурђеве Ступове Код Дежеве, старијех дворова Задужбине цара Симеуна; Да видите чудо невиђено, Б'јел Вилиндар на сред горе свете,

Задужбину Саве Светнтеља И његова оца Симеуна" и т. д. Св. Сава — српска слаба. Св. Сава — Србина спасава. Од Остоје Тупајића, у Сарајеву на Бендбаши, године 1897. прибиљежио: Васо Манојлов Ћуковић, учитељ.

Представка о поправцп и измје Многа моја љубазна старија и млађа у Христу браћа свештеници мртвим сном спавају, зашто? — не знам! — то је за мене тајна. Али по моме мишљењу, — или су се своме худом стању стању сасвим привикли — па баш онако — прађедовски трпе, или су баш сасвим изгубпли наду на иилост наших лредпостављених власти. 0 љубазна моја у Христу браћо! ви не смијете клонутп духом вашим свештеничким, нити шта вишс губити наду на милост наших претпостављених власти, знкјући ону нар. пословину, која вели: „Док дијете не заплаче, мати га се неће сјегити". Него на против, треба сви да у пркос свима тешкоћама и незгодама нашим, са којима се данас безпрекидно боримо, ради свога „Неподесног матернјалног стања" да енергично заједничком снагом порадимо да у народу нашем процвјетају оне лијепе врлине хришћанске : љубави, братства, слоге и мира, и себе-прегорјевања, које су свјетлиле у животу првих хришћана, а то је једна од првих брига у потреба сваком друштву, који не може оспоравати ни провиђати ниједан разуман човјек! Ја мислим, да томе светом и узвишеном задатку, нитко није ближи од нар. свештенства. ПГта више, у томе је суштаствени задатак његове учитељске и пастирске службе. Па кад је тако тежак и узвишен задатак свештеиички у народу, — онда оно —- по оној нар. пословици: „Каква радња, така и плата" има права да захтјева, да му се ма којим начином, његово материјално стање" поправи, да се за наплату свршених свештенодјејстава тужи у парници са својим нарохијанима, што никако не би служило на част никојој религији.

:и садањег стања свештепичког. Стање свештеничко, било је општи предмет, о 1> оме се је било почело писати и говорити, и нико није одрицао иотребу, да сс стање свештеничко уреди на правичној основи! Али то се све баци у пусти заборав, који једнаким мртвим сном све до данас спава, те ја — дужношћу својом позван — узех перо у руку, да га мало из тог мртвог сна пробудим, у нади, даје сваки убијеђен и зна, да свештенетву треба каквим било начином осигурати. „Иигбиуан ", да му ваља уклонути с пута ту велику и несавладљиву тегобу, па онда тек с правом тражити од њега, да свој св. задатак врши, како треба. А мислим, да је већ једном и вријеме, да се свештеничко стање на правичној основи уреди, те да и то питање дође на озбиљно ријешење, — али када ће то бити, једини Бог знаде! На нашим је епархијалним надлежним нам Архијерејима прва дужност, да поднееу представке нашој Високој земаљској влади за поправку свештеничког стања! Зашто они у томе оклијевају не зна се!? — Свештенство с пуним увјерењем зна и не сумњн, да би Г. Г. Архијери и наша Впсока земаљска нлада радо видјели; да се стање свештеничко поправи: — али ту има можда још неких узрока, (које ми не знамо) који им овај иредлог ончмогућавају. Свештенство са основом мнсли и држи, да је и сам народ рад да се стање свештеничко поправи и иравичније уреди. Овај пак начин, којим се је свештенство досада наплаћивало за своје заслуге и за обредну службу своју, из незампаћених је времена! Кад је народ био без своје државне управе: кад није имао ништа свога ; кад је морао све до голе душе