Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11

Б. X. ИСТОЧНИК

Стр. 437

Одступ из католичке цркве. У католичкоме свијету изведена је не мала сензација одступом из католичке цркве Виктора Шарбонел>а. Виктор Шарбонељ, не гледајући му на младост, коме е тек 24 године, постао је својим познатим сачинењем у области наравствености и религије знатним. Назад некопико година предложио је духовиијех властила пројект, да се сазове 1900. године у Наризу религиозни конгрес по примјеру онога, какви се бјеше сазвао 1893. године у Чикагу. Американски кардинал Гибон увјерио је Шарбонеља, да папа одобрава његов пројект. Данац кардинал то одриче, а Шарбонељ проглашава, да је то негирање изазвано интриганством францеекијех бискупа у Ватикану. Тим поводом Шарбонељ је написао парискоме архијеиископу писмо с обзнаном да иступа из католичке цркве. У томе писму говори Шарбонељ: „Дугогодишње искуство довело ме до убјећења, да измећарећи такијем људима, к 1кви данас управљају римском црквом, није могуће служити Богу. Ја не могу испуњавати очевидност солидарности еа таквом црквеном управом, која употребљава религију за средетвом наравственога и социјалнога угњетавања; религија је постала оруђе човјечије политике, те већ нема за цијељ узвишености срца, тежње божанственоме идеалу,

сачувања принципа наравствености, љубави и братства." (У Задру, нов 1897. превео поп Јово.) Китајско правосуђе. Прије неколико година м Нанкину живљаше супрушки китајски пар, т. ј. муж и жена, који |се морадијаху растати једно од другога. јер муж бијаше обвезан поћи на војску против Јапанаца. Жена, не добивши за дуго никаква извјештаја од мужа, ријеши, да јој је муж умр'о, те се уда по други пут. Новобрачници провођаху у сласти вријеме; али од једном, ево ти јој ирвога мужа с војске, те ће са негодовањем заискати себи жену. „Нигда рећи ће му другн муж, — јер смо ми вјеччини на законити начнн." Ствар је дошла до суда и судија је искао то, да би жена за неко вријеме била одвојена од мужева јој. Кроз ко вријеме судија позове себи обадва мужа и саошпти им, да им је жена умрла и да треба једноме од њих узети на себе трошкове за њезин укоп.. Први муж одједном то откаже, а други би готов одати поељедну почаст својој драгој покојници „Добро! — рече судија и оде, па доведе жену — Ево ти жене, она је жива и здрава, узми је ако она на то пристаје." Жена ее обрадовал« и отишла са другим мужем, обадвоје хвалећ!: мудрост китајског Соломона. (У Задру, но вембра 1897. превео поп Јово.)

„Вршачки Гласник", лист за материјалне и просвјетне интереее. Излази у Вршцу (Банат) сваке неђеље на табаку. Годишња му је цијена 3 фор. Одговорни уредник Анта М. Велић. Рукопиеи се шаљу уредништву, а претцлата администрацији. Лиет ће се клонити партизанства 5 а писаће за народ. Што је за осуду, осуђиваће Јован Дамаскин, извод из Појема грофа А. К. Толстоја. Принјевао поп Лука Поповић, парох нанчевачки. Цијена 3 ноч. Свијетле слике из српске борбе за крст часни. Написао Драгутин Ј, Илијћ. Цијена 15 нч. Хаџи "Бера, свијетла слика из српске борбе за крст часни. Написао Драгутин Ј. 11 лијћ• Књига садржи Iг» штампаних табака или 242 штампане стране. Цијена 1 фор.

вијести. Историја Хриигћанске Цркве за ученик« богословије учитељске школе, свештенике и све који се баве историјом. Израдио Павле Швабић проф. богословије. Књига друга (од 1054. г. д> данас). Цијена 3 динара (круне). Добија се ко, пиеца у Богословији (Биоград). „Бранич", лист за правне државне науке Излази у Биограду од 1. октобра о. г. трипу у мјесецу. Цијена му је до краја ове годин 5 франака у злату за иноземство. Лист ће стручн оцјењивати све појаве у судској и правничкс струци, и биће у истини бранич иравде и зако нитости. Декамерон, сто прича од ето најславнији писаца свјетске књижевности. — Ове четир куБиге могу се добити у српској манастирсга штампарији у Ср. Карловцима.