Branič

-в рој 2.

б р а н и ч.

53

појма о „јуристичким" стварима? Није тешко погодитн, да морамо извор свему томе тражити еиет у општој ризници правиога знања и правних појмова, а то је у римскоме ира ■ ву. У томе праву пост<>ји оиа позната уннНсаИо о-геочв и она је повод и извор целој тој забугш са „јуристичким" стварима. Шта 1*е то ујифЈсаИо ^тецча ? Кад ја имам у свопшн ста до (ачт! д а то моје стадо доће у туће руке. онда ја подн жем _ тужбу рада својпне (која се звада упкНсаНо) нротив тога странога држаоца и по римскоме праву ја писам мр рао сваку поједпцу овцу тражитп засебно м тужоом, дакде нисам мора о_сваку засебпо вандицирати, _ нег о ј а сам имао право ЈХа ,Ј /едно .ч тужбом одједанпут тражим стадо к ао иелину . као шшш согрпа (једпо тедо) и то је онда бнда та позната ујп сПсаПо атец'Ј8. На тој се римској виедикацнји стада оснива цела данашња теорпја о „јуристичкпм" стварима. Кад је римско право допуштало да се стадо као целнеа једном туж•бом випдицира, онда излази, да по римскоме праву постојп нека својина на сгаду као таквоме , као целинн, у супротности а разлицн према својинн на нојединим комадима. II тако је онда стадо шпуегзкаб у правом строгом смпслу, збирна ствар и правна целина. Ето тако су изводили. поменути писцп п створили тај појам збирне стварн као јурнстичке целине. Међутим у новије је доба та римска виндикација стада опишрно претресена, места која се на њу односе у взворима римскога права потанко су и свеетрано испитапа и протумапена 1 ) и из целога тога претреса и < бјашњења излази несумњиво, да су иоменути иисци ту римско-нравну виндикацију стада иогрешно и криво разумели, на но томе и иогрешне закључке из ње извели. Немам места да овде то сад опширно и потанко доказујем, него се морам ограничити само на ову кратку напомену: да је та виндикација ^тада бпла еамо јодиа _из практнчк^х разлога 2 ) уведеиа ироиесуална осо бина, кој;| је само за стадо ностојала. а која мећу тим ннје стаду ннкако дав ала карактер неке ..јурнстпчке" ствари п целине нптн је на њему као таквом узимала н ирпзнавала неку од својине па по.јединим састагаиша незавнсн/ / и раз личну своји ну. А да је то тачо то се види п. нр. већ и ио Међу осталима то су нарочито учанили Екснер и Зродлозски у већ наведешш књигама. 2 ) I ћ е г 111 Оех§1 с1. гот. Ессћ4з III. §. 51. прпм 22, каже да су гу Рпмљане руководнзи пољоприБредни ; економни разлози.