Branič

БРОЈ 3.

ну неједвакост између својих држављана. Ропство је владало у пуној својој снаш ио целој Русији, а изражавало се у познатом креаосно.и ираву. Неправични аграрни однос између сељака и веленоседника набујао је у толикој мери, да је претио онстанку државе. Аграрно иитање постало је у то време велики и опас1н чир нп државном организму, око којега су плашљиво облетали најугледнији државници Русије. Пројекти су грађени и кааре и у уским званичр.им круговима, далеко од јавности и критике. Штамни су била затиорена врата а отворен Сибир! У таквом мучном времену јавља се један светао пиз људи (Бељимски, Чернигаевски, Крилов, Самарин, Кавелин, Писарев, и т. д.) који отвара прву борбу противу преживелога р лтства. У први мах борба јв започела тихо и неч-ујно, али се у брзо распламтила у отворени рат. Кавелин је био у реду оних бораца, који су прзе метке осули на креаосно араво. Он припада колу људи четрдесетих 10дина, као што их Руси зове. Резултат борбе тога кола био је : Ослсбођење сељака. Кавелин се родио у Петрограду 1818 г. Отац му се звао Димитрије Александровић Кавелин, и био је ректор петроградског универзитета. Кавелин се васпитавао код куће сзе до универзитета. 1835 ступио је на правни Факултет московског универзитета и свршио га 1839. Тада је добио у награду златну медаљу за расправу „0 поседу у Римл>ана." За универзитетски испит припремао Ј'а је В. Г. Бељипски, који је у њему тада нашао, по иричању самога Кавелина, „размаженог господичића старе племићске породице." Да боме, да је тај ,,размажени господин" брзо изишао из Кавелина, др . се више никад не врати, и Бељински је од ученика добио у Кавелину врсна пријатеља и блиска друга кроз цео живот. Већ 1843 г. Кавелик је са успехом бранио своју дисертацију иа степен магистра грађанског законодавства, а после годину дана (1844.) добио је катедру историје рускога законодавства на московском универзитету. 1 ) Време његова проФесоровања беше сјајна периода у историји московског универзитета. Тада на њему беху: Грановски, Кудрјавцев, Редкин, Соловјев и Крилов. У овој нлеади талената, највидније место заузимао је покојни Кавелин. Прве године проФесоровања беху најлепша еиоха у његову животу. ,,То бе1аше срећно доба," говораше Кавелин ,,Живот је мамзо наиред. Наука, лекције, друговање кспуњаваху биће." 2 ) Већи део лекције, Кавелин је посветио изучавању првобитног стања словенског народа и његових старих установа. Код њега се Историја права изметала у Историју друштвенога ') Ш;сг. Еврошл. Јгонт. 18-5. -) К)рид. Вјјстанкг. Јгонб—Јголј. 1885.