Branič

БРОЈ 3.

Б Р А Н И Ч.

101

Овде ће бити места да наведемо нешто из паше судске практике. У нашој најскоријој судској практици имали смо подобан случај оптужења, у коме су наши судовп показали разнолика мишљева. Неће бити без вредности да цитирамо та мишљења. Зато ћемо овде то и да учинимо са оиисом самог дела. , Нека Христпна пз Београда. пмајућида путује нз Београда, донела је свој један сандук, пун разних стварп. и предала га жени неког Илије Стојановпћа Фијакерпсте, ооет пз Београда, да га чува и да јој га врати, кад буде затражила. Сандук је био затворен кључем, који је Христина задржала при себн. Христина вели да су у сандуку бпле и две облпгације, по којима је Илија дуговао њеном мужу извесну суму новаца. После не;ог времена дође Христиаа и затражи свој сандук са стварима. Кад је окушала да сандук отвора с кључем, опазпла је да се то не може да изврши, брава је била покварена! Она је одмах посумњала, да је Илпја морао сандук отварати н из њега украсти облигације, те ночне нлакати и викати. На ту вику дођу комшије, и кад се сандук отвори, у њему ; пје било облигација. Остајућп при томе, да је Илија узео облигаццје из сапдука, она је тужила Илију за утају облигација. У квалиФИкацпји дела бпо је с њом сагласан п државни тужилац, па је тужио Илију такође за утају. И суд вароши Београда својом пресудом и Аиелацпони Суд својим решењем од 9. Децем. 1880 Хг. 1883 узели су, да би ту постој чло дело утаје о*>ли-ација. Суд вароши Београда бпо је нашао да је доказано, да је Илија дојиста утајао оне облигације. па га и осудпо за утају. Но Ааелацини Суд нашао је, да нема доказа протнв Илије, па за то га је ослободио. Они се нису слагали само у оцени доказа; али у квалифакаци]и дела били су сагласни, узимали су, да би то била утаја. За ово наше питање, о коме говоркмо у овој расправи, није важно, да ли је бнло доказа протпп Н.шје и зашто је он