Branič

*|

БРОЈ (.

Б Р А Н 11 Ч.

245

је лопов узео туђу ствар; а пије нужно п да. се ЗЕ1а баш и чија је та ствар. Крађа је повреда туђе својпне, на било то ма чпј<$. За то може да буде крађе, н ако се не би зпао го шодар украдене стваџи. То је начело, за које се мора рећп да је савршеео правилпо. Но међу тим бпло бн иогрешно, ако би се ствари, којима се не би знао господар, мешале са стварима изгубљеним, које би пеко могао наћи и за себе задржати. Како се цени присвојење какве нођене страри то смо већ казали напред. А сад је овде реч о стварима, које пе бн бнле изгубљене, већ за које се само не би могло одмах сазнати чије су. У оваквом случају енглеско казнено право допушта да државпа власт може тужптп. а супови опет рсуд.јт и за кр ађу, п ако се још није могао пронаћн госпо дор украдене ствари. Само се наравпо нретхоппп морајасно п сигурно да утврдп : 1, да је ствар, која је украдена ма чија прпватпа својкна ; и 2, да та ствар није изгуб.вена, те да. бп је оптуженик нашао, и тим начином себи пписвошо . У овом питању енглеско казнено право сагласно је како са римским правом, тако и са новнјим казненим правом осталпх народа. Тако је још римско казнено право прописивало, да би постојала крађа, и ако би био непознат господар украдене ствари. То се види пз овог текста у римском праву : „С^иГ аНепиш српД јасенз, 1исп 1ас1епсИ саиаа, аиз^иН!, ћггИ о!>81пп^11иг, 81\ 7 е всИ; сијиб 811: 81\ т е Јн^огаук; пЉИ етш ас11"иг1ит тЈпиепсТши {асИ, с{ио<1 сцји« 811 ј^поге!." („Који би какву туђу ствар у користољубивој намери \зео, тај бп тиме пзвршио крађу, па било да зна или не зва чија је ствар; јер ништа не смета постојању крађе то, што не би знао чнја је ствар.") Шта више римско пр&во имало је нарочитп закон, који се звао „1ех ћобИНае с!е ГигИа" и који је пзреком прописивао, да се лопов може тужити за крађу, ма да у тој тужби не бп учествовао и госиодар украдене стварн, што не би био познат. 1 ) А овог истог правца држи се и новпје казнено право како у теорпјн, тако п у законодавствима н судској практици. 2 ) (ВАСТАВИИЕ СЕ.)

1 ) II е Н е, реч. књига, стр. 52. В1аскз1опе, реч. књига стр. 179. 2 ) II е П е, реч књпга стр. 52. О р р е и ћ о ? реч. књига стр. 322. прпм. 7.