Branič

238

Б Р А 11 II Ч.

БРОЈ 7.

ст.чти," а да то оип дочекатп неће, ако принуђевп буду чекатп, док којч од ч.т. Совјета умре." 1 ) Фатална последица извршења ове злокобне замисли, овога иолитичког самоубвјства Србије, — био је цариградски ,,Устав књажевства Сербије т ј. Султански хатишеФир, истекши око половине Шевала 1254 (од 10 / 22 до 12 / 24 Декембрија 1838.) содержавајући устав, даровани Његовгш Впсочеством житељима његове провиеције Сероије." 2 ) Извршењем ове зампсш проиграно је било скупо сте^ено и драгоцено ираво народа, да сам себи својом властитом вољои ствара устав, Српски је парод свпм начпном доведен до тога нопижеља, да му иетвековни душманигс и сплеџија, по своме нахођењу и милостп, кроји и октројише устав, као осповнп закон, по коме ће се његов државни живот кретати, уирављати и у народном духу развијатп; — парод је сриски на овај начин, а после толиких мученичких патња п страдања, доживео, да му његова сравч и слобод^ по милосш одређују и чувају они исти туђини, од којих је он ова иста права и сиободе, својом драгоценом крви и дпвовскпм јупаштвом одкупио, извојевао и моћшш посредовањем и заштитом Русије осигурао бао н т > нарочитим међународнпм у] 0ворима, закључепим између Порте и Русије, а иа нме: осмом тачком букурешког трактата од 1812, даље пегом тачком акерманске конвевције од 25. Септембра 1826. п пајзад шсстом тачком једрепског трактата од 2. Септембра 1829. године. 3 ) Ма да је Руеија политичку независност и унутарњу самосгалност Србије овпм уговорима осигурала, она при сг.ему томе није могла ништа у овој нрилици да ради и да предузима противз т мешања Порте у уиутарње ствари Србије, које је било противно поменутим трактатимз зато, што су ово мешање тражили н одобравали сами нрваци и законити иретставници Српског парода и Србије, а мешање Руспје одбијали. Законодавну власт пмали су по овоме уставу искључиво Кне-з и Совет. Прве чланове овога Совета иостављао је ') Истормја ерпског устава, у Нобом Саду 1861 год. Псторвјг ову написаојр Косга БогдановпК »двокат пз Повог Сада, когч је кнез Михаило у 1851 годнозвао у Брч „да напише Историју Устава ерпског и ода љеговог оправда од клевете, коју су уставобрзните .Ђи на љега просули били". Катднска буна у Шапцу, 22 септембра 1844 г. наппс. о Јован Дпматријевић парох Шимуиовачки у Н вом Саду 1886 г. стр 108 ,Ј ) 3*орник закона и уредаба X. стр. 1. 8 ) Ј,1вио право Кљажевства Србије од Димитрпја Матића (1851.)