Branič

РОЈ 8.

Б Р А П И Ч.

273

бпо тај, који бп ту ствар двајањем од њеие некретне це лине , претворио у кретну, — кад у иетиви он и ту вргаи све оно, што ствара појам крађе. Лопов би и ту узимао и односио туђу кретну ствар, а то би била крађа. Истиеа да би он сам створио могућност, да ту ствар однесе, одвајајући је од њене некретне целине; али за карактеристику дела није главно, којим је начином дело извршено , већ само шта је урађено. На кратко говорећи, основа старог енглеског казненог права у опште, кад јер реч о ностојању крађе, била је иогрешпа, некоректна. Ово се види опширно из оних цитата, ко.је смо раније навели из енглеског обичајног казненог права о нредмету крађе. Но ма да је ово несумњиво, оиет су требали да протеку векови, докле је то измењено у епглеском казненом праву. Најважније законске измене о томе учињене су тек за време владавине Ђорђа IV. (владао од 1820 до 1830). Нарочито његовим законима уклоњене су из старог енглеског казненог права оне погрешпе идеје. које су сметале правилпој разрешици нитања : шта је нотребно за појам крађе. Ми смо раније већ поменули те законске измене у енглеском казненом праву код разних ствари, које епглеско обичајно казнено право није сматрало као способне да буду предмети крађе. С тога би било излишно да то овде понављамо, већ у место тога можемо да пристуиимо завршетку овог одељка у нашој расправи. Али, пре него што би то урадили, дужни смо, рад боље јасноће, да додамо неко мало разјашњење нашег досадањег говора, па то ћемо одмах п да извршимо. Све гпто смо довде говорили у овој расправч, важи за оба облика крађе, како за просту, тако и за тешку или сложену крађу. Док међу тим у овом одељку , којн сада мисламо да отночнемо, биће говор само о опом другом облпку крађе, о тешкој или, као што веле Енглези, сложеној крађи. (ТТАСТАКИЋЕ СЕ).