Branič

бр.јј 0.

б р а н и ч.

;521

тога мишљења, а не да ли је тај „иримср" згодан, да по»<аже значење наведенога § а. Ту дакле нема никаквога мсста иитању, да лије тај „пример" згодан или незгодан, јер тај је иример или случај хтсо 6'1Ш парочито да се реши, о њему ј С једино била реч , и само може бити питање, да ли се баш тај случ\ј може подвести нод §. 191 или не. На зашто г. Савић одједанпут обрће цело иитање, зашто нанушта тај случај, па тражи некакав други ,,пример или случај" налазећи да онај први „може бити није баш тако згодан ?" То је оп могао учивпти само из ова два узрока: пли што је у мене и у осталих читалаца претпостављао тако слабу моћ схватања, да нам је требало као неким неуким ђацима удесити неки нарочито „згодан" пример, па да ми можемо схватити и разумети то „велико" значење § а 191., или ако пије то, онда мора бити да јси г. Савић увидео, да кућа и нлац некако не могу баш сасвим да се нодведу под §. 191, јер ту теднако смета оно врашко ,. аод јехпим и.пеном" ; ба д авп је. кућа и плац се не зову једн им им *но.н . него кVК а је к.ућа, а нлац је нлац и не^а некога з ајед ничкога имена, п од којим се те две ств ари обухв атају — то иије могао ни г. Савић да нронађе и да искомбинира ! Али он као да веома нерадо чује, кад МЈ' се каже да је чак и он могао у нечем иогрешити, а камо ли још и да сам дирсктно аривна , да је погрешио, и онда је то тек онако увијено и као кроз зубе учинио казав да „може биги иример није баш тако згодан." Међу тим то сваки увиђа, да је нример са кућом и плацем сасвим згодан, ако кућа и плац сачињавају збирну ствар и ако снадају у категорију ствари „скончаних нод једнии именом,' ту онда не би нимало нужно било тражити некакав згоднији нример; а ако напротив кућа и нлац не сччињавају збирну ствар и не снадају у поменуту категорију ствари, онда се не каже да тај пример „није баш тако згодан," него онда је он просто иогрешан и онда је погрешно, наводити §. 191. ири говору о кући и плацу. Но да видимо тај згоднији пример или случај, што га је г. Савић изабрао н навсо. Мислио је и тражио и ето му паде на ум сретна мисао, да наведе Тоачидер. Одисга, ту се нашло све баш како треба : ту вам има велики простор земље са њивама, ливадама, виноградима, парковнма, разним зградама, воденицама и т. д., а што иајвише вреди : све је то скопчано под једним именом Топчидер ! Е на куда ћете згоднији пример? Пуно ствари и то скопчаних под једним имсном сасвим онако, како опредељује и тражи §. 191. Да ли г. Савић баш збиља мисли, да је тим примером потпуно како ваља објаснио значење §-а 191. и доказао, како и неиокретне ствари могу сиадати у категорију збирних ствари ? Или да није он хтео тиме само да ме куша и проба, да ли сам ја баш сасвим чврст у