Branič

БРОЈ 9.

Б Р А П И Ч.

325

иију иравну теорију баца у заиећак, чим они имају неерећу да се од некуд не слажу са њ^говим схватчњем. Но о томе мало нижз. Свакојако ту имамо пред собом још једпо сасвим „оригинално" схватање, кад г. Савић по што по то хоће у §-у 191. да нађе „један јасан онредељај о правној целини" и то о свима разнкм целинама што их има на овом божјем свету. Кад је већ г. Савић толико обегени сао ту правну це. л ину и са њоме пронашао неки особити правни „барут" и неки талисммп, којим се могу „многи заплети у правним (!днгсима иравилно расправити," онда му се ипак може замерити г што бар пије тек чуда ради темсљитије и. потање проучио оно, што су доеада разви правници пре њега писали и резоновали о тој његовој правној целини, на и ако би можда нашао да сви они греше,. да не схватају ствар како треба, ипак их нри износењу свога новога и оригиналнога схватања није требало баш тако сасвим игнорисати. Ето тако н. пр. већ поменути Синтенис ношто је казао како V глави о ствг.рима (а то ,е баш ту где је и §. 191.) треба мскљу* чиво гсворгсти само о оној врсти целине, која се као замишљепа пелина (Ве§'пД'8§;ап7,с8) еастоји из више оделитих етвари, дакле је збирна ствар, за остале целине кажо: ,,01е пђп^еп Ве^пШз^апгеп, \уе1сће тап јипз ишуегв11;а8 ^епапп! ћа!;, 1 е 1 с1 е п \у е (1 е г т ј I, ј еп е п п о с ћ и п 1 е г е 1 п а п <1 е г е 1 п е 2 и з а т т е п 8 4 е 11 п п вопДегп (Јагићег тизз (1а§ \Уед1еге Јп (Ие е1пге1неп Већгеп уегшезеп \уегс!еп а Обри и Ро такође кажу: „II п е 1 а и х р а 8 сон! о н (1 г е ауес 1еа ипхуегваШев јипсН^ие8, (1е8 еоПесИопз Д' оћјеЈв геишв раг 1е ргорпе(;аЈго а 1' ебе! с!е ветг а ипе ЛевИпаИоп ои а нп ива&е еоттип, 1;е11е ^и' ипе МћНоШЦие, ип Јгоиреаи е1с. Бе8 оћје!з (ци сотробеп! <1е рагеШев соПесНопв, арреПеев соттипетепЈ; и п 1 V е г 8 а П 1*е в (1 е ГаН, 80п! а соп81с1егег, аи ро1п1 с1е уие јипсН^ие, сотте гев1;ап1; (Н811пе18 1 е« ипв с1е8 риггев ' и т д- Па так > други и трећи, не могу их еве ређати. Али ти јадпи људи нису зпали, да те тако р.азличне це;:ине могу да се стрпају све у један мали и кратки §. и да у њему могу места да нађу библиогека, стадо, створиште робе, па иоред њих и кућа и плац и Тоичидер и све остало што се год ма са кога гледишта и ма у коме смислу може назвати или бар може некома и п'ледати као целина. Дли ако нема такав нарочити §. о свима могућим и немогућим целинама, онда за бога не може правилно да се расправи онај страиг ни занлет, што га је г. Савић навео у своме примеру са Тоичшером ! Г. Панта признаје да је и онај први свој случај са плацем и кућом, а и овај други са Топчидером покушавао да реши г иог.тви■то баш ио начелима нрираштаја" али је нашао да та начела нису довољна ни у опоме првом случају, а у овоме другом он чак вели.