Branič

Б Р А 11 И Ч.

32Т

Овде ^емо за сада да ирегледамо између свију изузетака од овога нравила само јелан, а то је онај у §. '245 грађ. ност. који гласи: „ Од горљих тражоина. осим §. 244. а. пзузима.ју се случаји. кач? се, почетак доказа надази у нис мену, које нронзлази од онога, против кога је тиажбина улрављена, или од онога, кога тужени н:едставл>а. н које нисмено доводп тражбину до вероватности ." Пре свега примстићемо, да је текст овога §-а врло скучен. По љему изгледа, да за почетак докат можз служити сам > оно нисмено, које произлази од тужепе стране али то није тако. Може нисмено да пронзлази н од тужп оца,_ и мож_е тужени то писмено _да и_знесе као доказ за своју одбразу од тражбине, коју је ..тужилаџ протнв љега управно . Бољз би било, дакле, да је речено „у писмену, које произаази од странке, иротнв које је изнесеио." Но и ако иије овако речено, ми не мислимо да ће се у нашем нраво ■ знанству наћи когод, ко би држао, да се почетком доклза написмено може послужити само тужвлачка а не н тужена страна, па да јој се дозволн доказ средством сведока. Изван сваке је сумње, да се ночетком доказа нанисмено може да иослужи у процесу како тужилачка тако и тужена сгранка. Ја сам казао у мојој поменутој књизи на стр. 294, да су наређења §.§. 242, 243, 243 а и, б. 244. 244 а, 245 и 245 а узета готово од речп ло речи из чланова 1341, 1342, 1343, 1344, 1345, 1346, 1347 и 1348 Фравцускога грађањ скога законика; напоменуо сам даље, да ми се чини, да наш законодавац није учинио срећвн избор у изразима повога текста, §. 242. грађ ност., и упоредио сам овај текст са тек:том члана 1341. Франц. грађ. зак шика. који је ори])инал нашем §. 242; а сада ми осгаје, да то исто учиним са § 245 који је узет из члана 1347 Франц. грађ. закр нпка. Текст овога члана гласио бн на срнски овако: „ Ол гор љих правила чини се изузеће онда, кад иостоји почетак доказа написмено . „ Овако сеЈтзива, ^ваки писмевп акт ( 10ц[ асје раг есгИ), ко[м Јс произишаО -од- онога, нротив кога је тражба управ љена, илн од опога, кога овај представља, и који акт чини вероватннм дело, које се наводи (1е јајј; аПедаге.) " Као што видимј , дакле, велика је разлика између текста нашега §. 245. и текста Фрапцускога члана 1347. У н шем закону стоји да се изузет^к чи нн од горњих туажбина ау француском од горњих итзавило; и послз код нас сто;и ла