Branič

>1 0

Г. 1' А I! II Ч.

БРОЈ 9

Ка ј пеко трећи здведен буде у спор са жепом, наслед лпком, властодавдем п т. д. зар ои пе би могао да се послужи са плсменом које произлази од мужа, старатеља, пуномоћника као почетком доказа против жене, наследника, властодавца и т. д. Ми мислиио да може. И тако. да би текст §. 245, граћ. п ст. бно потпун. требало је додатл клаузулу и о пиемепу. које проазлази ој онога. отт кога је ■странка, оротив које ее писмено испоси. иуетстављвна била, а сс само од огкга. кога опа иретстављ а. III. Услов : ла ппсмено доводн тражбину ло веу:ватности . Незгодпо је казано да доводи тражоину до вероватаостп. Ако ви под тражбином разумете само оно што се траж(т, а не и оно на чему се тражење оснива, онда ви ћете рктко наћи у почетку доказа написмено толико спаге, да ловоди одма целу тражбипу до вероватности. У процесу пе долази се одма до тражбнне; треба најпре да се прећу дркаш, хта онда да се дође до тражбине. У грађанским нроцееима опште је доказно правило, да онај, ко што каже треба и да докаже. Основпо доказно правило наше грађанске процедуре гласи : „Парничар треба да докаже зби&а, на којима освива своје право" и т. д. (§. 178 граћ. пост,); а за тим друго правило гласи: „Оно дело или навод парничара, које противна страна у парници пред судом прпзна, сматра се за истинито'' и т. д. (§. 180 грађ. пост.ј Ако редактори нашега закона нису нашли за сходно, да. по тексту Фравцускога закона узму изразе „наведено лело" (&»!; а11е'§'ие), није л и боље било, да су употребилч пзразе нашега вакона па казали, да иисм ено доводн д о вероватности збибе. лело или навол т пЕичапа. а не да траж€ инџ до вероватности доводи ? Као што видимо, није довољно, да постоји ночетак доказа у писмену, и да то писмено произлази од парничне «трапке, или од онога, кога она прзтетавља, или од онога, од кога ;е нретстављена била, него се изискује још и то, да то писмено довјди до вероватности збпће, дело пли нав д парничара, па тек онда да се дозвош доказивање са сведоцима. Па која би то нисмена била, која би давала веровате ности ономе делу вли наводу, који хоће са писмепом да со поткре пи'? Ми не знамо, да ли је наше судство д> шло дкаквога сталпог пр впла у овоме погледу; али Франпуска јури"пруденцпја поделила је ова нпсмеиа у две класе: 1 пис