Branič

33-4

в р а ii ii ч.

број 9.

„Мир је дакле опет усиостављен; али ће ииак муж и жени им ти у кући, у којој заједно живе, слако свој засебан стан. Они неће заједно ручавати и вечеравати, осим ако би то з">ог детета хтели чннити. Они ће брижљиво надгледаги васпитање и обргзовање дечије. Гоепођа Бернејева сама стараће се о здрављу синовљевом. Првог св ког месеца д^ваће господив Вернеј својој жени иотребан новац за кућне трошкове и т. д. Госпођа Вернејева водиће кућу, она ће нретстављати породицу, кад се посете чине њој или госаодину Бернеју. Госпођа Вернејева може без сваке препреке одрж вати еаобраћај са члановима своје породице, она ће водити дете к својима и где год буде хтела. Госнодин Бернеј неће стати на пут, ако му жена путује ради оиорављења свога здравља или ради користи детета. Обоје ће брижљиво избегавати да се домаћа распра не појави пред дететом ; они ће се међуеобно поштовати. „Потнисани обвезују се свој >м поштеном речи, да ће се придржавати ових нарећења, а гоенодин де Лонже, који ће у сваком спору бити судац, чуваће ову испрчву." Овај тос1гт у 1 устн 11 потписао је Берпеј 7., а Јулија 10. Октобра. Д >к су још саветовања трајала, господпн де Лонже обратио је Берпсју пажњу на то, да нагло нрекидање са Арманом мора бацити сенку на Јулију, и да ће Јулија — пошто ће сноразум између њих обоје остати тајна — прсд очима света изгледати можда као крива жена, којој је муж племенито опростио. С тога би било згодно, да се саобрЛај између Армана и Бернеја поврати опет бар привидно. Разуме се да госнодину де Лонже није падало на ум, да Бернеја нагони на неко нријатељство, које више није постојало, али мислио је да треба захтевати, да се њих двојица по кад и кад јавно покажу, на иример у позоришту или на другом каквом јавном месту. При потпису исправе и Јулија је то исто примећавала, и кад се госпсдин де Лонже после опет вратио да своје раније захтеве, изјави Бернеј сасвим одсечно, да ништа не попуштг што се тиче Армана. Услед тога изјави господин де Лонже, да је иринуђен, овластити Јулију, да свуда где се год о распри у Бернејевом дому говори на штету за част Јулијину, може пока^ати писмен споразум између ње и мужа. На ово је нристао и Бернеј. У ово доба појављује се опет на позорници Арман, са које је пестао од дана онога догађаја у кући адвокатовој. Он шиље 15. Октобра писмо Бернеју, у коме вели, да је за њега сада тек, поштоје господин де Лонже свршио своју улогу као посредник, дошао тренутак, да одговори на писмо од 18. Септембра. Он вели, да је нанету му увреду за тада примио ладнокрвно за то, што високо цени гоеиођу Бернејеву и њену нородицу, те је хтео избећи скандал, ко