Branič

ш

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 10.

партијске борбе зпатпо доприносе пропасти држава; ко их хвали, тај нзрочито мисли на Енглеску, чија нам историја управо ноказује индивидуалисање нолптмчких партија. Један знатни филолог рекао је: „Кретлњем нартија историја се пред нашим очима претвара из епоса у драму." То је заиста основан суд. Кад, изучавајући исторпју, читамо о партијама нрошлости, долази нам да се занитамо: како би ти гласа > испред говорнвце Демостенове? Коме бм дао свој глас на римском Форуму? Којој Ги се партији придружно у време Григорија, или на чијој би страни сто : ао у Француској ре волудији? Највећи је тријумФ историчара. кад постигпе, да се подједнако загштересујемо за обе странке. Као год што се питање, која је државна Форма боља монархија плп република, мора ограничити на нар чате стунње људске образованости, тако се и питање о томе, да лн су партије добро или зло, показује зависно од искуства у извесним земљама, од партијскнх нстуна и партијских огра ничења. Али једно се мора признатм. а то је. ла мокварен рартпјскм живот не мора бити највећа несцећа у државном животу. 11ма м танвих државних прилика. у кошм а је сту нањ трулежи већн. него и кол потпуно цастројенпх партијскпх односа. Партијски односн нропадајуће рнмске републп ке још су много велзчанственијм и већма имзону ју, него за партитски живот неспособно. не е нергично византинско _дворско сплеткарење^ Прва н најважнш'а тачка аа сваку па р тију је, да оста не у границама државне цељи . Безусловно ј е нужно, да се п артије _ЈУС с воме дела њу знају везане за државпз цел.н , Али шта је то државна цељ ? За старе народе државна цељ била је просто целина свега народа. У новијој истор 'ји ми смо извршили деобу између морала м права, између паравствености п вере. Код нас је државна цељ предмет живога спора. Све што се тиче имућностн, саобраћаја подиже се на ступањ државне потребе. Отуда п објашњавање државног, појма. еоппјализмом. корт урећење н мновних одпоса сматра з р а ствар државе.. Много сумњивнје од овог социјалистичког проширења државне цељи је оно, које јој клир м свештенство придају. По„ њнма др жава треба да спре.ма .кулс , си р о д за б удућп живот у лруг ом свету. ред иг ијозна задаћа. која се трпа у с .Фвру др жаве. Ма како да је било штетно ово против стављање једпе државте и једне црквене партије у Немачкој и