Branič

488

б р а н и ч.

г.рој 14.

кп територијални систем тако је солидаран са осталнма, да се и најмањи норемећај једнога од љих осећа у целој Евроип; и они, који се не интересују само за трговпну, него и за високу цпвплизацију иашега континента, почињу да гледају на чункцију европског железничког система, као на један од оннх великих услова, од којих зависн како материјални тако и културни наиредак. Створена је нова железниука наука чнја је литература н законодавство врло богата; п ми држимо, да ће нова наука у будућс свако железнпчко пнтање, које нпје само чисто техничке и административне прпроде, расирављати као европско питање. Изгледа да није ни мало нужио нарочнто наглашавати нп потребу овога великога развића у евроиском међуиародном животу, ии практичне разлоге, који су то развиће у свима државама олакшавали, ни недогледне корпсти. које су отуда произишле и које се умножавају пз дана у дан све то внше. То, што у осталом сваки на први поглед лако увпђа, треба да докаже статистика са својпм цифрама. Али баш та веза што постоји између различних територијалних система н општа важност железнице, треба да створе нову грану међународнога нрава. У своме шпрењу, где је скоро постало немогућно разликовати оно, што служи за саобраћај лица п територијалне н локалце користи од онога, што припада заједници европскога живота, железипце нису ни мало изгубиле од свОга територијалног и локалног карактера, но су мало по мало, развнле своју другу особину међупароднн карактер; тај њпхов карактер учпнио је ге су мало по мало ушле у категорију оиога права, чије је нринцние шктитут за међународно право узео на се брнгу да утврди. Железнице еу у самој ствари ушле у иространи домеи међународнога нрава; наука ће оставити овој новој грани мећународнога нрава бар нриицпие н прве Формуле једнога система, који ће у будуће образоватп основе онога, што бн се могло назвати солидирношћу међуиародне органнзацнје најважнијега н најмоћнијега саобраћајног срества у Европи. Ми држимо, дакле, да нећемо учинити никакве теоријсКе новости, но да ћемо просто ући у ирактичне граннце, које је пнстптут себи поставио, рекав, да међународно железничко ираво треба да има своје место и своју доктрпиу у науци међународнога ирава, као један део не само његове теорнје, но у исто време његовога нозитивнога права, чпјн су први елементи постављени већ самнм Фактима, која онет но себи