Branič

ЕРОЈ 14.

Б Р А Н И Ч.

507

Преговор о двобоју даде повода чудноватом случају. Договорили су се билн већ о оружју, месту и времену, једном речи, све је било утврђено, када око ионоћп девери Шерутови, излазећи из једне пивнице, стадоше претресати извесне мисли, које им не дадоше мира. Одоше одмах у Пленпале, пробудише д' Арлијзона и умолише га свечанпм речима да им каже, да ли речи, које је јутрос изговорио, не значе, да је Шерут „ухода." Д' Арлијзон их умириваше, да његове речн ииеу имале тај смисао. Онп га нитаху, шта су дакле значиле. Д' Арлијзон им одговори, да му се ннје допала глава тога човека, — ништа друго. Другу изјаву не могаху добити, те одоше доста изненађени." Двобој је држан мачем, на нолуострову, које Арва са Роном саставл,а. Свима, који познаваху д' Арлијзона, било је ионашање његово овом приликом чудновато. Шерут је нападао дивљачки, али се одмах видело, да никада није имао у руци мач. На против д' Арлијзон беше борац првога реда. Он је могао двобој лако свршити једним ударцем. Али то не учини, него је нзгледало да тражи прилике, да свога иротнвнпка смртно рани. На послетку, кад је милосрђе у њему иадвладало, дигне своја рамена и удари свог противника убодом у десну руку. Шерут испусти оружје из руке; он га хтеде дићи, али не беше у стању. Ударац је био тако тачно изврнтен, да није могао ])уку склопити. Девери изјавише да је част задовољена. У тренутку кад се иротивници разиђоше, рече Шерут д' Арлнјзону: Ја сам човек из иарода. Не умем да се борим мачем, али могу научпти! Хоћете ли ми бити једног дана на мети?" Д' Арлијзон размишљао је неколико тренутак^. ..Нека буде!" рече на послетку. (СВРШИГгЕ СЕ).

Б Е Л Е Ш К Е. Интересантна менична нарница, која је занимала трговачки свет у Бечу, свршена је ово дана одлуком тамошњег највишега суда. Нека трговачка кућа тужила је акцеитанта једне менице, јер овај није хтео платити свој акцепт зато, што код дана рока није била назначена и година, него је стајало само : ..за 2. Фебруар." Бечки трговачки суд, а исто тако и Апелациони Суд, одбацили су тужбу за наплату, са разлога, што меница, у којој није означена година, нема