Branič

БРОЈ 10.

Б Р А Н И 'I.

Као год грчко, тако је ието и римско казнено нраво било у овоме различно у разном добу Тако је ово крађу најпре делпло на .Лиггиш гаапИе.чипп'' н на „ЉгШга нее ташЈе.^шШ'. Првнм именом звала ее она крађа, гди би лопов био ухваћен на еамом пзвршењу крађе. А гди би било противно, то бн ее звало „ГигШгп пес тапНевћгт." Прву од тпх крађа Римљаии су казннлн врло строго. Тако ако би је учинио слободан грађаннн, осуђнвао би се да буде роб; а ако би је учинпо роб. био би казњен смрћу. 1 ) Док ону другу крађу казнили су Римљанп само новчаном казни и то двогубом ирема вредности покрађе. 2 ) А доцппје сматрала се код Римљана крађа у оиште само као ирнвитно кажншво дело (деНсћип ргјуагит). За то су тада о крађама вредпла ова два начела: а) да се крађе редовно казне новчано; и б.. да би због крађе могло бити осуде само ако би било тужбе од нрпватног лица нли оштећеног. Но онет било је п нзузетака од тих правила. Неке крађе сматрали су и Римљани на против као дела кажњива но званкчној дужностн, н без тужбе приватног лица. У ред ових тежих крађа долазнле су ове крађе: а., Крађа стоке са пашњака или из чопора, а1»ј§еа1иб; б.. Крађа из купатила, ћиЧиш ћа1пеаг1шн ; в., Крађе из гробнпца, 8ери1сп У1о1а11о; г., Крађа наслеђа, сптен ехр!1аТае ћегеЛИаћб ; д., Крађа са обнјањем или проваљпвањем, еИгаеНоп, и пајпоеле е.) Крађе ноћу учнњене, Лггек пос Ш гпг. Све ове крађе Римљани су казнили врло строго, а то је: јавним радом, или робијом вечном или на одређено време „орив рићНсит \ г е1 регрећгит уе1 1етрогапигп. 3 ) Старо германско казнено нраво постављало је разлику између крађа простих и тешких. За ирве је одређивало новчану казну и то два пут, три нут, на и девет пути већу од иокрађе. А тешке крађе Германци су казнили смрЛу. Као

В о г п е г, рсч. књ. стр. 304.

2 ) Н 6 П е, реч. кљ. стр. 82.

• ч ј В е г п е г. реч. књ. стр. 305 и ЗОо.