Branič

542

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 16.

Ту су на прво место. долазиле тешке крађе из куИа, у којима људи живе. Енглееко казнено право у почетку је било толико строго на спрам ових крађа, да је за њих про писивало смртну казну, ма да бп вредност покрађе била и са свим малена. Јединн услов за нрнмену такве строгости био је тај, само да је крађа била извршена иод таквим околностима, да је ма ко од обитавалаца кућнпх био због тога у страху. А сем тога и кад не би било овог услова, опет би таква крађа повлачила за собом смртну казну увек, кад би вредност покрађе била бар пет Фуната штерлпига 1 ) (једна Фунта штерлинга вреди 25 динара). Исто тако строго као код крађа из кућа, било је старо енглеско казнено право и код крађа из цркава. За сваку тешку крађу пз цркава, Енглези су прописивали такође с.мртну казну. Шта впше на примену смртне казне није ништа утицало то, да ли је лопов најирв обио цркву, па крађу извршио; или би се само затекао у цркви и крађу у њој извршпо, па ако бп тек после цркву обио, само да бн измакао са покрађом. И овај други лопов био бп казњен емрћу онако исто, као и онај први. 2 ) Но није само у томе било тако строго старо енглеско казнено право. На против оно је одређивало смртну казну и за сваку крађу с лађе ако би ова била у опасности да се потопи, или ако би се већ потопила, па би се еспап растурио по води, или би бпо пзбачен на обалу. Колико би еспапа ту било украдено, то није било меродавно за облик казне; смртна казна била је прописана и за најеитнију такву крађу. 3 ) Најпосле и крађу стоке сматрало је старо енглеско казнено нраво као кривицу, која заслужује најстрожу казну. Сваки који би украо ма и само једно грло стоке, нпје се могао надати мањој казни, већ смртној. Старо енглеско казнено право са свим јасно и одсечио вели, да ће се такви лопови казнити смрћу. Прописујући ту казну за краћу стоке, енглеско казнено право није стављало као услов за нримену 1) 8 (; с р ћ е п, стр. 274. Ј 8 1 е р ћ в п, реч. књ. стр. 27». а ) 8 I е р ћ е п, стр. 278.