Branič

БРОЈ 6.

Б Р А Н 11 Ч.

По званичним извешћима <0 њених потомака били су разни преступници. У једној генерацији овог несрећног рода било је њих 2<> деце, од које су њих 17 дорасла; од њих је 9 због тешких преступа укупно свега 50 година одлежало по криминалним апсанама, а свп остали проводилп су време по радним кућама за напуштену децу. Као што је напред иримећено од свеколиког потомства ове жене 200њих узимати су на одговор за тешка преступлења, а сви други били су идијоти, иијанице, суманути, иросјаци, блудници и блуднице. Трошкови, које је држава због преступа ове вагабундске расе учиниТи морала, износе на 500.000 динара, не рачунећи ту и оне хптете које су онн н а Јгу .ђем имању ночинили и што су другпма толике беде и невол>е нанели. ❖ * Погубљивање злочинаца од вајкада је била мрска и презрена радња. И ко је то вршно, тај је био искључен из поштеног друштва. У старо време мала села имала су и тога права, да својим злочинцима сами суде, за шта је у исто време и тај услов био везан, да таква еела своје преступнике и не пздају. Али таква мала села нису могла у исто време и џелате држати, јер је то врло скупо било. Па како су дакле таква села вршила своје ираво, а да не буду мрска и презрена? Један летонис села Вајсенбруна, које је имало горње право, даје нам следеће иодатке: узме се једно врло дугачко уже, па се исто пребаци преко вешала а за тим се завеже њиме злочинац. Завезпвање то вршпо је кмет сеоски. Па кад он то свршп онда су сви грађани и еељани тога села за уже вукли, да осуђеника удаве, а сви грађани и сељани морали су вући, да не би један другоме могли пребацивати, да је он злочинца обесио. Правлење вешала нређе је било предавано ткачима а снрављање мердевина воденичарима. Ни једна вешала нису смела бити тако блнзу границе намештена да бп еенка њихова могла пасти и на земљнште другог еуседног суда. И отуда и долази то, да су места за губилишта одређнвана на сред пољане колико је могуће даље од границе. $ % # Одказан акцепт. — Један стари сеоски дућанџија нехтеде акцептовати једну меницу изјавив, да је иста погрешно издата. Пред судом упитан о томе одговорио је : „ја се с издавачем менице „тикам" има већ више од тридесет година, а сад вндпм са свпм јасно на меннци: три месеца а дато платите ви. Па незнам разлога, шта га је могло нобуднтп, да ми то пријатељство објави, и по томе дакле меница није уредна!" — М. Д.