Branič

јБрој 18.

Б Р А Н И Ч.

621

имовпнн, којн махом по Европн владају, тако звано нраво сопственостн или својина. По корену своме баштнна је српског а ираво соиственостн римског порекла. Потребкн је особптн степен нристрасности и незнања, да се неко поине на уображено гледнште старих Римљана, те да отуда хули и грди имовинске појмове других народа, називајући нх непотпунима, неприродннма, несавршенима'), па чак и варварскима, јер сви појмовн јесу тековина народна, а многи од њпх као што еу нарочпто словенекн а посебице и сриски (пдеменштина и баштина), крију у себи дубоке и важне економне истине. Но ми се овде не можемо упуштати у ошииран историјски постанак п развитак ни баштине ни ирава соиственостн (својине) па нп имовинских појмова у опште, јер то би нас одвнше одстранило од предмета и цељн наше. Довољно је што смо већ напоменули, да је баштино право постало код Срба, овде се развијало, па је овде најпосле н нропало; а ираво соиствености (својина) постало је код Римљана, онде се развијало п нагомилавало, онде је оно прошло чнтав пургаторијум, па је онде најпосле п пропало. За тнм се иодигло из мртвих, прежвакано је н дотерпвано ио западној Европи и Аустрији, док најиосле није дошло у руке сриском модерном законодавцу, који га је наново измењивао и дотеривао. тако да се управо не зна шта је ово. Ово је једна маса и смеса или боље речи једна збрка најразличнијих иојмова, пропзвод најразличнијих чињеннца, тековина многих народа. па најпосле п заслуга а и брука модернога законодавца. — Зар се параграФи 396. и ЗУ7. слажу са|начелима личне имовине (својине)? — Кад би Мил каквим „нантијем" сазнао да по начелима својпне мушка деца искључују женску од наеледства, превртао би се по гробу. Ове параграФе узео је модерни законодавац из породичног српског права и то пред иронаст његову. (нлставиће се.)

Ј ) Савршенство и несавршенство, чега? — производње и.ти имовинског облика ? За најсавршенији имовински облик могли су својину само уображсни и занешени римски мозгови да сматрају. Код н,их до душе својина и јесте био лосхедњи лмовински облик, јер су они заједно са својим имовинским појмовина и пропали. — Данашње модерно друштво пак, са својом имовинском системом, нцје дошдо до врхунца ни највећег степена могућег савршенства, јер данашњи народи нису дошли до свога скончања.