Branič

ВРОЈ 22.

БЕОГРАД 16 НОБЕМБРА 1887.

ГОД I

БР&Н1П ЛИСТ 3А ПРАВНЕ И ДРЖАВНЕ НАУКЕ. ОРГЛН УДР7ЖЕН>Д ИВЕПХ ПРАВОЗЛСТГПНИКЛ. У СРЕНЈИ. Лнст пзлазп 1. п 16. сваког месеца.

0 УРЕЂЕЊУ СУДОЗА У СРБИЈИ РЕФЕРАТ ЈТ. ј Ј. ЈЗавићА секретара миниетарства правде (нАСТАЗзАК) Није нрошло ни три годште дана, а већ се оваква организацжја судова показала као незгодна због дуге процедуре пред њима. У же.Ћп, да се то скрати, издат је 25 Јануара 1858 год. (збор. .11, стр. 7) закон о новој организацији судова, Састав ирвостепеног суда, у главноме, остао је дотадашљи, само је додато, да кад би један еуднја не достајао за нуноважну седннцу, онда два присутна судије писменим решењем одреде од иисмоводног особља једно лице ио звању најстарије, које има својства за судију прописана, те да недостајућег судију заступи. А круг радње само но кривнчним нредметнма овако је измењен: Решавао је о томе, да ли ће се оптужени из притвора или из слободе бранити. Решење, коЈе доноси притвор, иодлежало је ревизији касац. суда; а решење, које изриче бранење из слободе, извршно је. Пресуде, којима је изрнцао казни, које нпсу нрелазиле бој од 50 штапова, или робију или затвор од три месеца, или лпшење тромесечне плате чиновника, нодлежале су расматрању касациопог суда, ако би жалбе било ; а тако исто и пресуде, које би пуштале оптуженога из недостатка доказа. А нресуде, које гласе на веће казни, ноднашао је одма по званичној дужностн апелац. суду.