Branič

број 23 и 24

Б Р А Н И Ч

777

гама а и извршење је спорије. 1 ) Немачко законодавство није усвојило ову разлику. Под стечај по немачким и атстријс ким законп ма може пасти п т рговац п не трговап . Ово се опет тумачп тиме што је стечај, у немачком правном развијању сматран као део грађанског поступка. У пројекту за нов грађански закон Белгије, професор Лоран, анализирајући питање: да ли треба да се одржи разлика између стечаја трговачког и нетрговачког, вели ово: „цељ је (и једном н другом стечају) иста, да се очувају интереси свпју поверилаца разделивши им цену, која произлази из иродаје имања заједничког дужника, имања које служи као залога свпма повериоцима, као и да измири интересе поверилаца са интересима дужниковим. Кад је цељ иста, средства за остварење треба да су иста. 2 ) II садањи наш закон о стециштном поступку и пројект о коме говори мо не раздваја тр г овца од_ нетрговца у погледу стечаја. II за једног и за другог постоји стечај. За трговачки стечај има само неких прописа за брже поступање. У арвома делу пројекта говорп се о правним односима у стечају. Прва глава одређује правне последпце које има отварање стечаја. У првом одељку: опште одредбе , велн се да закон о стечајноме поступку ппоппсује правила по којима суд отвара стечај и распоређује имање дужника који нису у стању да намире своје иовериоце; да се стечај може отворити онима којима је редовпо занпмање трговина или у опште радња с јавним кредитом (чл. 1); — да дужнпк по отвореном стечају губи управу п слободно располагање имањем које има или му припадне, а на његово место долазе повериоци (чл. 2); —- и да правне последице стечаја наступају почетком дана кога суд реши да се стечај отвори. (чл. 3). Вредно је да се мало зауставпмо на наређењу чл. 1. Тај члан хоће и да да дефиницију стечаја и да одма одреди која

1 ) в. Г)г. уоп Загтгеу: ТЛе Сопсш-.ч-Опћшп^ Шг (1 ан Оеи^оНе IIе 1 с! i , уот 10 Геђг. 1887. стр. Х1,У. 2 ј п . Г. ТЈаигеи!: Ауат11-Ргоје1 с1е геујбшп <1и ео(1е С 1у П . Т. IV. стр -22,