Branič

ВРОЈ 1 и 2

ИСТОЧНО ПНТАЊЕ

Ни у једном питању нису тако изукрштани ннтереси евроискнх држава, као у исгочном ннтању. Русију везује за исток пдеменско сродство, а и економни обзирн гоне је тамо, Аустро-Угарска не може да живи ако је истпсну са истока, Немачка иозната нам је са њеним Огаи«' пасћ Оа^еп, Енглеска и Француска постале су супарннце опет на истоку, па н Италија се тамо већ заглибила. Самосталност Србпје, Румуније, Грчке, Црне Горе од тога зависи како ће битн решено источно иитање. Од решења источног пнтања зависи хоће лн бнти или не бити Османског царства. За то што су на нстоку изукрштани интереси европских држава, великих и малих, оне од њих које су најсилније огласиле су се за надлежне да реше источно пптање. То су тако зване „велике силе", у које се рачунају Руспја, Велпка Брптанија, Немачка. Француска, Аустро-Угарска, Италпја п Турска. Алн за то је п тешко решити источно питање и немогуће је решити га мирним путем. Истпна „довиде га у ред" мало по мало, разним нротоколима п уговорпма, али увек готово уз пролнвање крви. Колико је изгинуло сннова Русије, Енглеске. Француске и Турске у Кримском рату, а колико је пало јуначких српских синова у устанцпма н ратовима за ослобођење и незавпсност — да рашчисте поље за још крвавију борбу ради решења источног питања! Пролије се крв, истроши се најпривреднија снага народа, да се после за дипломатским столом удеси уговор о миру, који ће временом изазвати још жешћи рат! Париском уговору о миру следовао је низ устанака потлаченог српског народа и низ ратова Балканских држава са Турском, докле га није Русија 13 Марта 1871 год. на лондонској конФеренцијп зацепила, а 19 Фебруара 1878 пред Цариградом и сасвим поцепала. Берлински уговор о миру још нпје у свему ни испуњен, а већ је био