Branič
6
Б Р А Н II Ч
БРОЈ 1 И 2
повине мора бити иокретиа ствар, која се може сматрати за храну, ееист. 2. У закоиу су употребљени пзрази: ране. естта. Било би довољно, да је само употребљена реч роба, 1 ) јер бн се онда нод тпм изразом разумеле све покретне стпарп које с.у предмет трговања Унотребљене речи рана, еспан, а нарочито пзраз „у оиште", показују, да је законодавац сматрао то као примере за покретне стварп, које нарочнто ваља споменути. 2 ) Под речи храна. разумеју се само оии нроизводи земље. који су • дређени на исхрану и издржаваље људи и животиња. а иод речи „ еспап и , у оигате нрерађене покретне стварн. На против под робо.м разумеју се еве покретне стварн, са којима се тргује. као животиње, металне ствари, разне искоиине, иа и сам новац. Пзлишно би бнло набрајати све ствари, које могу бити предмет трговачких снекулација, од најнроетијнх предметч. као гато је жпто, па до најлуксузнијих, као гато су днјамаитн. Закои не поставља разлику између телесних и бестелесних ствари. 3 ) Има писаца, којп мпсле да бестелесне стварн не могу доћи под ову одредбу закона, гато закон претпоставља могућност прераде, а ова се не може применитн на тражбена нрава и друге бестелесне стварн. Али н они који деле ово мпшљење, призиају, да је куновина бестелесних ства])и трговачки посао, кад се њоме баве банке и банкдри. 4 ) И ово мшнљење не може одржати нревагу над опгатим изразом закона. Да је закон имао у виду само телесне стварп. то је могуће, а то је п нрнродно, јер телесне ствари нарочито су нредмет трговачких нредузећа, али то јотп не доказује, да је законодавац једино њих имао у виду. Противно мншљење не би бнло основано. Тслеспа или бестелесна ирирода ствари није ]>ешавајућа, кад је реч о пстом правном послу, који је учињен у истој цељи. Исто тако, нема места ') Овај израз употребљен је у казненом накону §. 387. г ) Ст. Вељкови)! стр. 12 3 ) Внди §. 181. грађ. зак. — У иемачком тргов. зак. то се изречно каже. 4 ) Но §. 190- гра]>. зак. ирава сматрају ее ка поЈсретне ства и, ван ако Лиеу везан* жепокретно добро-