Branič

БРОЈ 3 и 4

ЗЕОГРАД 15 ФЕБР7АРА 1888.

год п

ЧАСОПИС 3А ПРАВНЕ И ДРЖАВНЕ НАУКЕ 0?ГЛН УДРУЖЕ&Л ЈДВЕИХ ПРЛВОЗЛСТТПНПКЛ 7 СРЗКЈП Излази два пута месечао

ПОГЈХЕД Н1 ЕРШЕБЕ ПОЛИЦИСКОГ НДДЗОРА У бр. 19 Бранича од прошле године, мп смо поред осталога узгред изнели на оцену и неколике мисли о томе како се у нас установа полнциског надзора врши, како они осуђеницп. којп би имали и цолициски надзор да издржавају готово ннкако га и не пздржавају. Издржавање полпцпског надзора није шале ради законом проппсано. Законодавац, постављајући н ту меру закона, имао је на уму ону велику брнгу, да друштво од неваљалих људи што боље осигура, да поједпне крнвце п иосле повратка у слободео друштво задржи за неко време под надзором закона колпко ради њиховог личног толико н ради општег друштвеног интереса. Да, дакле, п по издржанеј казнп у слободи покаже и даде вндљива знака поиравке п кајања, те да му се опет безопасно може поверити са свим слободно кретање на корист његову и друштвену. II та је казна део пресу^е судске, која има онако да се изврпгује, како то закон прописује, иначе. то законо наређење одноено нресуда судска у томе погледу остају без практичке вредноеш. А закбн једјан и законскп нропнси. ако се у свој својој оннгарности не врше онако како он заповеда, онда је сто пута боље и да га нема него што то име носи; јер на што је п за какву је друштвену потребу кад се не врши? Је лп заповедннк одиста заповеднпк у војеци кад га ова не слуша? -Је ли друштво осигурано н иредохрањено од хрђавих људи кад се закон и законске мере не врше и не држе? Да лп неће онда пре безБ р^нич. год. п. 5