Branič

БРО.Ј I

Б Р А Н II Ч

243

сс суди и поред иостојећих закона. Но исто тако као у пространом колебљиво је руско казнено ираво у свом временом развитку. На стр. '41 — 207 свога де.та даје нам писац у уском обиму врло интересантну слику тога развитка, у коме се нарочито у последње време осећа борба словенскога с римско-германским духом у казненом праву. Ј[и се на жалост не можемо овде задржавати на том шппчевом излагању, јер би нас то одвело у поједнности, а ми би хтели да будемо што је могуће краћи. Увод (стр. 1—26ј садржи (§ ] : преступно дело као предмет проучавања и (§ 2) методе изучавања с књижевним помоћним средствима. Лрва глава (стр. 27—93) се бави општим појмовима нрестунних дсла, нри чему § 1 обухвата преступно дело као неиснуњење норме, § 2 услове нреступне повреде иравне норме. Ова се карактерише као г д ђ а н 1 е, посагашцее н а охраненнни н о рм о м ш р и д и ч е с к 1 и интересг"; § 3 бави се даље повредама у опште н казнено-правним носебице, § 4 казнсноправном и нриватном неправдом и § 5 поделом и иоступношћу казнимих дела. Писац се придружује данашњој науци и дели казнима дела у злочине, иреетупе и иетупе, међутим пројекат руског казненог законика рађен 1 -47 —1857 био је усвојио поделу ових дела само у две ирсте, што у осталом чини поред осталих и нови пројекат италијанског казненог законика. У другој г.тави (стр. 93—380) излаже се наука о казненим нормама. Овде се бави § 1 казненоправним изворима и н,иховим узајамни.м односима а § 2 казненим законима и његовим слементима. Теорију о казненим нормама развио је први Биндииг (сада ироФесор казненог нрава на лајпцишком универзитету) у своме чувеном делу „В1е N01'таеп ип (1 1ћге ТЈећег^геит&еп (две свеске). Наш писац се може с потпуним правом назвати присталицом или ако хоћете једномишљеником Биндинговим. Па инак он од иоследњега у неколико одустаје тврдећи «да је норма увек логична али не увек Фактична иретпоставка казненог закона; она може постојати независно од казненог законика у виду норме обичајног права или ког другог закона, али она може бити тако исто нераздвојно спојена с казненим законом, тако, да се из њега само и раснознати може." Нрема томе казневи законик често ствара саму норму и казну за њену новреду што Биндинг нориче (стр. 108—109). Следећи §§ 3 — 13 баве се поред поменутог стунањем у живот и укидањем казненог законика, одношајима између онштег и посебних казнених закона, узајамним одношајима казн. закона замењујућих један другог, месним дејством казн. закона и т. д. У свима овим питањима држи се писац с малим изузетцима оиштега мишљења, које у евроиској науци о њима влада. Ми се овде не можемо упуштати у појединости већ и с тога, што за њихово теорнско разуме-