Branič

260

Н Г Л Н II Ч

Б1Ч».1 8

Ово нак тим шипе, што у рускоме лшру ова с.исхема још н данас вдада и ностојн. Но лако је могао слободнп развитак својим током струјагн н јурнтн док јс у економном свету слобода владала, и док иужшш иименама системе и <т»орме никакве смстње на нуту ннсу стајале. Цела ова ствар узела је посве другн вид на-се. кад су народнн обнчајн н установе нотнуног правпог и иолнтпчког значаја задоблли. Писаии законн ностадоше кврге н оковп за Формалнн ток н ])азвнтак економни. Само по нознтнвним законнма нроннсаној Форми мол ?е ток и развнтак да се крећс. Измена Форме условл.ава и измеиу земал>ских закона: старп законн мора да се уншптивају п обарају, а нови стварају и подпжу. Грдна моК н снла лежи у позитћвшш закоштма. Они одређују ток н Форму економиом кретан.у: могу често благодетно а често опет п штетно на економан •/1,'нвот и развитак да дејствују; могу развитак да потиомажу п убрзају, а могу опет да енречавају, коче, па чак и којекаквнм етранпутинама воде. Нлеме је, у самој стварн, много шнри иојам, него што се то у дананпвој иауци мислн. Ј ) У нлемену је владао колектшшзам. а судеКп по траговнма у српској нсторији овај колективнзам налазнмо чак код иоиаше, дакле пз доба сто чарства. -) Овде. је реч о жуии , што је опет иокрајнна, а обухвата многа села. Овај појам народпн није нао с неба т већ је створен нроцссом економног живота, а тиче се најпрвобнтннјег ступп.а савршенства производње (сточарства). Без еумње да је код свију племена Аријанског норекла овај појам у своје доба владатн морао, алн су код занадпих парода током доцинјег Формалиог развитка сви траговп овог појма п живота сатЈ »вени и уншптенп. Исто тако н код занадннх народа налазимо впше или мање јаснпх трагова сеоског колективизма. што се ве1> тнче земљорадње и сеоских потеса. О братству пак као економној заједннп западнн народп не-

г ) Обично се мисли да п.теме обухвата* с*ло, Биди Е-Јолуцију <утке -Јадц/ге, гллва III. етр. 1о.