Branič

270

К Р А Н И Ч

БРОЈ 8

име као издавачп иотнншу, јер је се дешавало случајева, да су иоједиии трасати такве меиице акцептирали, на нх за тим оставили у своје сопсвене касе. Кад им се доцније наплата по отвореним рачунима тражила, они су износили менице од пстих сума и притежањем меница, Јгоред писама, којима су уз рачуие од истих сума, менице на акцептирање слате, доказивали и исплату дугова. Алн ова обазривост београдског трговачког света давала је често иута повода погрешци, која се саетојала у томе: шго је трасат у место правилног акцепта, из непо.знавања ствари, стављао иросто своје име и ирезиме илп Фирму своју, на оно место, које је искључно за издавача — трасанта — одређено, а то је место с десне етране прп дну меничнога текста. На тај начин у место вучене мевице на сонствену наредбу, која је била у намерн уговарача, добивала се соиствено-вучена меница, код које је трасат и трасант једно псто лпце. За важност ове врсте меница, прописано је нарочито нравило, но коме место плаћања мора бити различно од места издања; ако се то важно нравило изгубило из вида сопственик је менице, и норед пстиннтог потписа трасатовог, остајао без доказа о своме праву. 2. Врло се често дешава и друга погрешка при акцептирању. За пријем меннчни истина нпје прописано нарочито место у меницп, али му је Форму његову изрнчно прописао § 92 тргов. зак., који гласи: Пријем менице треба да се означи са овом речи: „иримљена", иодто треба ставити име гс ирезиме иријемника Међутпм практнка је освештала иравило да се акцент менични врши на предњој страни преко меничног текста, само што се тај акцепт изврпш врло често на неправнлан начин тнме, што трасат нанише преко менпце јединствено своје пме п презиме илп Фирму своју. За овај случај бага ми и иостављамо иагае иитање. Ну, чекајући на одговор но ностављеном питању. мн сматрамо за нужно да унапред нроговорнмо неколико речи са онима, који би желели о овоме питању размигаљати. Опште је иозиата ствар да у пнтању о томе: како се вршн менични акцепт, постоје два снстема. Нрвп спстем —