Branič

БРОЈ 9

Б Р А Н И Ч

287

Члан 1. „Ако ири железничком саобраћају које лице ногине или буде телесно повреНено. предузимнч железн. саобраћаја одговара ће за штету, која отуда промзађе у колико не докаже, да се несретни случај догодио услед више силе или због сопствене кривице погипулог нли новређеног. У железнички саобраћај долази спрема за возидбу." Ту је одма нужно да се зна: Шта је железница? Шта је железн. саобраћај ? Какве могућностн има да пеко лпце буде повређено ? Ко је предузнмач? Од куда потиче његова одговорност? Кад ностоји виша сила, а кад сопствена кривица погинулог ? — На сва ова пптања ваља дати одговора са правпичког а не са техничког гледишта. Правнички и технички иазорп о једиој ствари иису увек истоветни. Правника се не тиче техничка дефиииција: н>ега се тиче само то, да нојав.Ђенн сдучај иодведе нод правилну иравнпчку оцену. Железница је свако техничко ностројење, које служи за преиос л,уди, животнње и робе, по пзвесном шинама обележеном путу, без разлике, да ли се иренос врши иарном силом, слектричном струјом, коњском кли људском снагом, илп се пренос вршн без људске прИномоћи, једино природном снагом као што је ветар или пад земљишта. Немачки, Францускп и енглески иравници објашњавајући иојам железнице, дуго су се међу собом препирали о томе, да ли у иојам железнице долази и она железница, која се не креће парном нн електрпчном снагом, већ је вуку коњи. Сваки је своје гледиште правдао разлозима. Енглески правници оспорише још и то питање, да ли се и нодземна железница може у иогледу одговорности да сравни са железницом која се креће на земљиној површини. Таких расправа има стотинама и једни бране једно, други друго гледиште. Није дакле чудно, што ■су разни судови овака питања различито расправљали, ајош је мање чудно, што се једна и иста ствар у једној земљи расправљала са свим обратно но у другој. Правник, кад замишља железницу као преносно ерество за људе, па то доведе у везу са законом о обавезн за нак18 *