Branič
БРОЈ 1 б и 16
Б Р А Н II Ч
555
зички услов, ооухватајући спољашње прилике, њихово образовање, иачин миоли и осећаја, иикада се не може тачно одредити на и у најпростијем случају. Узмимо за пример простији случај од случајева који се јављају у великим законодавним променама. Претпоставимо да треба у напред сазнати мишљење, не целог народа него већпне бирачкога тела једног народа у неком извесном питању. Замислимо да оно дубоко засеца у опште пнтересе; нека се оно претресало приватним и јавним иутем недељама и месецима ; расветљавано свакодневним новинарским чланцима; нека је организована најсавршенија машинерија у цељи да се што нре и потпуније сазнају осећаји и мисли народа; на послетку нека су онп који покрећу и рукују механизмом те машинерије у велико заинтересовани у успеху сазнавања правога стања ствари. Искуством је доказано да се баш и у томе случају не може у наиред постићи велика тачност. Навешћемо само један пример. Одавно се говори да постоју застоји у трговинп. Влада настојава да томе иронађе узроке, и да извесним мерама отклони зло. Наименује се један одбор стручњака, и новери му се посао «да испита праве узроке застоја, и да покаже којим би се мерама томе могло стати на пут, да ли законодавним или другим неким средствима. )Ј Такви су налози управљени одбору којим је председавао лорд Идеслајг. У извешћу одбора изнесена је потпуном логичном тачношћу природа проблема, који је изнесен пред владу. Док се то постигло морало се управити читав низ питања од стране комисије на трговачке коморе, дипломатске и консуларне агенте, трговачка друштва и друга слична тела. Сем тога о томе се много дебатовало и прикупљало разноврсних података. Носле дужега испитивања, одбор нађе да тако једно питање није у делокругу датога му упуства; да, границе у којима требала да се креће комисија нису тачно одређене, на кратко да је природа питања таква, да су одбори комисије морали обуставити посао, док се питање засебно у свакоме не испита. На томе и данас стоји рад одбора за испитивање узрока трговачког застоја. Кад се