Branič

БРОЈ 19

Б Р А Н И Ч

655

— о супони и спрези, чл. 892—893; — о јамству, чл. 894 — 895; о дару чл. 896—899. Раздио IV Поглавито к уговорима, у оиште, ка,о и к другим иослима, дјелима,, ириликама. од којих дугови иотјечу (дио четврти): о дуговима у опште, чл. 900—904; о уговорима и о недостатцима уговарања, чл. 905—919; — о вршењу уговора и о посљедицама неизвршења, чл. 920—933; — о особитим одредбама у уговору, чл. 934 до 942; — о дуговима који потјечу од недопуштених дјела и од различитих послова и прилика, чл. 943—947; — о престајању дугова, чл. 948—952. Раздио V Поглавито к ира,вилим& о човјеку и о другим имаоницима,, као и о својевласти и у оиште о ра,сиолагању у имовинским иословима (дио пети): о имаоништву, чл. 953 и 954; — о личним имаоницима у опште, чл. 955—959; — о старатељству, чл. 960—963; — о кући или домаћој заједници и о другим неличним имаоницима, чл. 964—970. Раздио VI о неким врстама дока,за у имовинским иословима, чл. 971—977. Раздио VII о мјерењу и рачунању времена у имовинским иословима, чл. 978—986. Раздио VIII неке закоњачке (иравничке) изреке и иоставке које, и ако не могу закона ни иреиначити ни замијенити, могу му иак објаснити разум и смисао, чл. 987 — 1031.

Ако сад упоредимо систему црногорског законика са садањом, научном системом приватнога права, уверићемо се: да се г. Богишић ни са њом није задовољио, и да је од ње знатно отступио. А ево у главним иотезима тих одступања. Пре свега, у првом делу, који треба потпуно да одговараопштем делу научне системе, не налазимо груписанасва она оишта опредељења, која говоре: 1-о о законида, о њиховој деоби и примени ; 2-о о лицима (имаоницима); о њи41 *