Branič

24

Поред ових двају мишљења о нодели власти постоје и друга, по којима има три, четири и т. д. облика у којима се суверена државна власт јавља. Ми ћемо овде навести само мишљење Б. Констана који као да је увидео, да деоба на троје не одговара потпуно интересима државног јединства , нити је довољна за хармонију која треба да влада између тих трију облика. Он додаје још тако звану посредничку или краљевску вл&ст, власт ксја умерава поменуте три власти, и то његово мишљење нашло је примену у једноме португалском уставу. Ту четврту власт или тај четврти облик он сматра као посредника између оних трију, код којнх иринцпп било апсолутне сепарације било јачега мешања може бити често од врло штетних посљедица. ( (11звршна, законодавна и судска власт, вели он на једноме месту, јесу три ресора који треба да раде заједно и сваки на своме пољу, а у цељи да се произведе опште кретање; али кад се они усљед каквога поремећења стану укрштати, сударати и један другога сметати, онда је потребна друга спољна сила , која ће свакога од њих довести на његово место. Та сила треба да дође с поља, јер кад би она произлазила из ма кога од њих она би тежила да поништи остала два. — Уставна монархија даје ту неутралну снагу у личности шеФа државе. и Отуда ои поред Монтескијеве поделе додаје још и краљевску власт. Мишљења другнх писаца којима ни ова подела није довољна већ који додају извршној власти још и неке друге облике као : админпстративни, надзорни и представнички, не ћемо ни износити , пошто се сви ти облици подразумевају под изразом ((Извршна" власт , а и с тога што је та њихова подела толико нроизвољна да о њој не вреди ни говорити. 1 ) Поводом овога говора о деоби власти намеће нам се и друго једно питање : од каквога је значаја та деоба и какав је ирактични интерес од ње ?

Впди о овоме В1ип1всћН: А11§ететвз в1аа(»гесћ1. 1863 Т. I стр. 451.