Branič

424

Наш је „НегоШ" био први међу часописима, који је свратио пажњу својих читалаца иа нови грађански законик Црне Горе, и отада су често и у нас и за границом доносене опширне и научне оцјене о томе законику. Али то дјело цриогорске кодиФикације није било нигдје оцјењивано тако високо, као у Њемачкој. Ту један учени берлински судија, др. Дикел, написа цијело дјелце: „ХЈеђег (1 а« иеие ћиг^. Сгеве^гђисћ 1'иг Моп1:епе&го ипЛ сНе В е (I еиПт^ ееЈпег О-гип^ва^ге Гиг <Не Ко (ППсаПоп 1111 а11^етејпеп тН Ветегкип§'еп иђег <1 еп пеиеп Еп^иг^ е1пе8 «1 еиТвсћеп ћиг§. Сгеве^гћисћев. (0 новом прногорском законику и важности његовијех начела за кодиФикацију у опће, с примједбама о пројекту новога грађанскога законика за Немачку. 1 )" Ова изврсна расирава, која је најприје била читана у берлинском правничком друштву , излаже са ријетким знањем посла кратко и јасно , а опет не нронуштајући ништа , што је год важније у наведеном опће-хваљеном законику дра В. Богишића. Учени критичар излаже у својој расправи с једне стране начелна и методична питања кодиФикационих радња, а с друге стране дотиче се и питања о уређењу појединијех правнијех установа. Оцјенилац особито истиче врло важне новости, које су нроведене у кодиФикационим црногорским радњама. До сада је ириличан број оцјена изашао о овоме законику, а и доста је реФерата било читано у ученим друштвима и у нас и за границом, истичући све те расправе важност ове кодиФикације; али је др. Дикел свратио пажњу и на оне тачке, које су умакле вјештом неру других и најозбиљнијих оцјенилаца. Многи од тијех критичара истицали су множину елемената узетијех из обичајнога права, чега није бивало у

Ј ) У Марбургу (Хесен), Ерхартова упинерситетска кн.ижара 1889.